Prevazići strah ili kreativnost u poznim godinama

Nova kolumna dr Nenada Dikića govori o širenju vidika u starijim godinama i sprečavanju da nam život protutnji

Pre 25 godina sam napisao knjigu Kinoteka doktora Frankenštajna u kojoj sam govorio o medicini na filmu, sa idejom da pokažem da su režiseri nekada bolje razumeli razne fenomene medicine od lekara.

Posle toliko godina imam utisak da režiseri bolje razumeju i proces starenja. Skoro odgledan film The mule (Mula) koji režira i u kome glumi Klint Istvood (89) i The Old Man & the Gun (Starac i pištolj) koji producira i u kome glumi Robert Retford (83) su nedvosmislen dokaz.

Preporučujemo

I to ne važi samo za režisere, već i za muzičare, jer kako nazvati maestralne albume koje je uradio Leonard Koen (82) (poslednji album, You Want It Darker, izdat 19 dana nakon smrti, 2016. godine) Pol Makartni (76) (poslednji album, Egypt Station, izdao prošle godine), ili Rolingstonsi koji su na neprekidnoj turneji (pre nekoliko meseci prekinutoj da bi Mik Džeger (76) uradio operaciju na srcu).

Do sada sam o starosti pisao zagovarajući vežbanje, sa idejom da se obrati pažnja na intenzitet ili intervalni trening, redovnost i upornost ili na pojedinačne sportove.

I dalje mislim da starenje treba klasifikovati kao bolest

Oni koji misle drugačije, možda imaju pravo ali samo ako na to primene mudrost Klinta Istvuda koji kaže: „Mislim da svi mi dok starimo, moramo disciplinovano da nastavimo da širimo vidike, učimo i držimo naš um aktivnim i otvorenim.”

Klint Istwood je to i dokazao, kao najstariji Oskarovac koji je svoji drugi Oskar za režiju dobio u 74 godini. Kada su svi pomislili da je u Gran Torinu odigrao svoju oproštajnu ulogu, on je snimio još 8 filmova, od toga samo dva 2018. u svojoj 88 godini. Jedan od ta dva je „Mula”, gde njegova doktrina o starenju ide kao sporedna priča. Suština je da stariji čovek nema više razloga da se plaši, ni teških situacija, ni problema, ni zatvora, jer očigledno je vreme do kraja izvesno i ne nosi onu vrstu pritiska koju svako od nas oseća. Mada iako izgleda ovako napisano jednostavno, ipak nije, jer se onda veliki broj ljudi ne bi toliko loše osećao i u starosti niti bi bili još više uplašeni nego pre.

Zaista, šta uopšte stariji ljudi mogu da izgube, ako pokušaju da budu bar još jednom hrabri u životu ili učine sebi po volji.

Da citiram opet Klinta „Voleo bih da budem bolja i obrazovanija osoba za deset godina od danas.” Kada je to rekao na gala večeri za 60. rođendan, za koji su mnogi misli da je oproštajna, niko nije mogao ni da pomisli da će od tog trenutka režirati još 23 filma, i dve godine kasnije u 62. godini dobiti dva Oskara za najbolju mušku ulogu i režiju i postati jedan deset najuspešnijih američkih režisera svih vremena.

Zato ne dozvolite da život protutnji. Bez straha udahnite, budete hrabri i bar jednom u životu recite: Go ahead. Make my day!

(Telegraf.rs/Nenad Dikić)