Natikače, popke, vunenjaci... Ništa vam zimi neće ugrejati noge kao ovo: Kako ih vi zovete?

Imaju neverovatno mnogo naziva i pokazuju koliko je bogat naš jezik. Naravno, za svakoga važi onaj koji je baš njegova baka koristila

Kao dete gledaš baku sa onim velikim iglama u rukama. Šarena vunica iz klupka se pod njima spaja dok maše iz zgloba, razmrda i laktove. Potpuno udubljena sa zamisli kako treba da izgledaju na kraju, nagne se nad majstorijom, pa naočare skliznu sa nosa. Štrik-štrik, nekoliko vraćanja naočara na mesto i nastaje najtoplija zimska odeća.

Džemperi, šalovi, kape, rukavice i posebne vunene čarape koje ste oduvek zvali natikače, popke... A onda godinama kasnije završili skrolujući na Fejsbuku i stigli do grupe "Jezičke nedoumice" shvativši da ovaj poslednji komad, nekad deo narodne nošnje, ima hiljadu i jedan naziv, koji su ljudi sa Balkana napisali ispod fotografije naradžastog primerka.

Preporučujemo

U zagradama su mesta porekla naziva ukoliko su korisnici ove društvene mreža naveli.

Čarapci (Baranja)

Kalčunki

Naglavci

Nanule

Natikače (Vojvodina, Šumadija)

Nazuvice

Nara(t)ci (okolina Beograda, Lika, Kordun)

Pačne (Banat)

Panćuške

Pampe

Pape (Srem, Bijeljina RS)

Papule

Patofne

Popke/Bobke (Kosovo i Metotohija)

Pozuvci

Priglavci (Banja Luka, Doboj, Foča, Stara Hercegovina)

Sputke (Kosovo)

Šaputke

Šašonke

Šlape (Gacko, Istočna Hercegovina)

Šoke

Šošone (Pirot)

Šputke (Makedonija ,Metohija)

Terluci (Jug Srbije, Lika)

Tihotapke

Vunenjaci

Zavijačke

Zepe (Crna Gora, Zapadna Srbija, Vojvodina, a pojedini ih razlikuju kao verziju sa đonom)

Naravno, zauvek ćete "priznavati" jedino onaj koji je vaša baka koristila (u slučaju autora ovog teksta - natikače) ali veoma je interesantno koliko jedan predmet može da ima naziva u zavisnosti od kraja.

Kako god da ih zovete, bile kratke ili duge, sigurno je da sve najbolje greju noge po najhladnijoj zimi i zajedničko im je: "Hvala ti, bako!"

Svi koji na naredna kolena nisu preneli zanat, nemaju rođake ili poznanike koji su umešni, mogu da pronađu omiljeni komad nalik onom iz detinjstva na pijacama i improvizovanim tezgama po naseljima. Prodaju se i za 300 dinara, dosežu cenu i oko 800, te nisu izvor velike zarade, ali pletinjama pomažu da, bar koliko-toliko, dopune skromne penzije.

Preporučuju obuvanje na bosu nogu, jer se tako stopala najbrže zagreju, a kome smeta bockanje vune onda ipak da obuje i običnu čarapu.

ČARAPE: OBUĆA ILI ODEĆA?

Čarapa se u Rečniku srpskoga jezika Matice srpske definiše deo odeće od pletene vune, pamuka i veštačkih vlakana koji se navlači na noge ispod cipela (ne zaboravimo da neki vole čarapama da se hvale i ispod sandala).

Dakle, u ovoj definiciji već imamo slutnju odgovora - čarape su deo odeće (ne obuće) i one se navlače, piše Jezikofil.

Međutim, da vidimo kako se tretiraju glagoli "obući" i "obuti" u rečniku.

Definicija glagola obući u Rečniku SANU kaže da je u pitanju radnja navlačenja odeće ili odevnog predmeta na sebe ili drugoga, i pokr. navlačenja na noge obuće, obuti, nazuti.

Dakle, glagol obući se u nekim krajevima koristi i umesto glagola obuti, koji je svakako u ovom paru markiran i uže specijalizovan.

Glagol obuti, s druge strane, definiše se kao navući na noge (obuću, čarape), nazuti, a kao drugo pokrajinsko značenje navodi se obući, navući (pantalone, gaće).

Dakle, kod glagola obuti imamo eksplicitno naveden primer sa čarapama, tako da se sada doima da nema dileme, čarape se najpre obuvaju.

Međutim, polisemantičnost i jednog i drugog glagola, kao i činjenica da se čarape doživljavaju pre kao deo odeće nego kao vrsta obuće dozvoljavaju nam da upotrebimo i gl. obući.

Ako uzmemo u obzir i druge glagole koji su pomenuti u definicijama, dolazimo do toga da se čarpe mogu obuti, obući, nazuti i navući.

Koristite li vi neki od ovih naziva ili možete da dodate i još jedan?

Video: Najjača baba na svetu

(M.Ro.)