Ljudi se već 355 godina raspravljaju o tome šta je umetnik ovde hteo da kaže
„Žena sa terazijama“ još jedno je remek-delo Johanesa Vermera, holandskom umetnika iz sedamnaestog veka čije su dve najpoznatije slike „Mlekarica“ i „Devojka sa bisernom minđušom“, o kojoj je snimljen i film sa Kolinom Fertom i Skarlet Johanson u glavnim rolama
„Žena sa terazijama“ je uljana slika čuvenog Johanesa Vermera (1632—1675) koji pripada tzv. Zlatnom dobu holandske umetnosti. Izrađena je 1662—1663, i isprva su je zvali „Žena meri zlato“, ali je naziv promenjen nakon podrobnijeg mikroskopskog ispitivanja njenog sadržaja — naime, vagica u njenim rukama je prazna.
Prikazuje devojku (za koju je model možda bila Vermerova supruga Katarina) koja stoji pored stola, što je inače česta postavka Vermerovih slika; drugi primeri na kojima se to može videti su „Mlekarica“, „Usnula devojka“, „Alegorija umetnosti“ poznata i kao „Slikar u ateljeu“, kao i „Vojnik sa nasmejanom devojkom“, između ostalih.
Na stolu je otvorena nakitna škrinja, iz koje vire biseri i zlato. Levo, ispod ogledala, leži zgužvano plavo platno, dok se s te strane u pozadini nalazi prozor od kojeg vidimo samo zlatnu zavesu, ali kroz koji dopire dnevna svetlost. Na slici iza devojke prikazan je Sudnji dan, sa vaskrslim Hristom podignutih i raširenih ruku.
O čemu se zapravo radi na ovoj slici, šta ona predstavlja, šta simboliše, o tome se istoričari umetnosti prepiru već vekovima. Doduše, ne 355 godina koliko je prošlo od kako je izrađena i kako smo naveli u naslovu, ali barem tokom zadnjih 150 godina od kako je Vermer ponovo otkriven, nakon što je na njega tokom dva veka posle smrti pao veo zaborava.
Po jednima, žanr ove slike je „vanitas“: simbolično umetničko delo koje prikazuje prolaznost života, uzaludnost telesnog užitka, sigurnost smrti, i koje često simbole bogatstva suprotstavlja simbolima kratkovečnosti. „Žena sa terazijama“ mogla bi tako da se interpretira kao predstava božanske istine i pravde, kao rad koji je trebalo da služi za ispomoć religioznim promišljanjima, i kao podstrek za vođenje izbalansiranog i razboritog života.
Za druge predstavlja aluzija na Hristovu parabolu o biserima, u kojoj Isus kaže: „Još je Carstvo nebesko kao čovjek trgovac koji traži dobra bisera. Pa kad nađe jedno mnogocjeno zrno bisera, otide i prodade sve što imaše i kupi ga“ (Mt 13:45—46). Za treće je pak ona neko ko „simbolično meri nerođene duše“, što bi značilo da možda predstavlja figuru Presvete Bogorodice.
Opet, oni koji smatraju da žena vaga svoje predmete od vrednosti koji su položeni na stolu, uzimaju u obzir sliku u pozadini pa kažu da je pouka ovoga ta, da bi ova žena trebalo da se fokusira na blaga onoga sveta, a ne na blaga ovoga sveta na koja je izgleda fokusirana. Stoga bi položaj ogledala mogao da se tumači znak njene taštine koju bi trebalo da prevaziđe.
„Žena sa terazijama“ prodata je 16. maja 1696. godine na aukciji, prilikom rasprodaje imovine pokojnog štampara i kolekcionara Jakoba Disijusa. Plaćena je 155 guldena, više nego „Usnula devojka“ i „Vojnik sa nasmejanom devojkom“, ali manje nego „Mlekarica“. Danas se nalazi u Nacionalnoj galeriji umetnosti u Vašingtonu.
VIDEO: Hitler se družio sa jevrejskom devojčicom
(P. L.)