Iznenađujuća seks ispovest Žarka Lauševića: Medicinska sestra je sela na mene i počela lagano da se ljulja i uzdiže, rukama mi je stiskala usta

"Čekam pendrek. Ništa. Malo podignem pogled - vidim ženske klompe!"

Glumac Žarko Laušević je u svom trećem romanu "Sve prođe, pa i doživotna" opisao svoj zatvorenički život u Zabeli, gde je proveo dve i po godine, nakon što je tu premešten iz crnogorskog zatvora u Spužu. On je, između ostalog, opisao i seksualno iskustvo iz zatvora, koje je, kako kaže, je hteo da zaboravi, ali je ipak odlučio da zapiše u dnevniku, a potom izda u knjizi.

Iskustvo je zabeleženo u poglavlju "Milan Erak Ećko", što je ime njegovog zatvorskog druga. Ećku je u susednoj samici u jednom trenu pozlilo. Žarko je, umesto da ćuti, kako je nalagao zatvorski red, počeo da doziva u pomoć, praveći se da je i njemu samom loše.

Preporučujemo

Kršenje reda je obično značilo da će od komandira debelog Gojka dobiti batine.

- Čekam pendrek. Ništa. Malo podignem "suzni" pogled - vidim ženske klompe! Gledam zglobove iznad klompi. Jedino u šta sam siguran je da Gojko i pored piskavog glasa ne bi nosio to vrstu obuće.

Polako podigoh pogled. Nisam ja imao mnogo vremena. Jesam li imao izbora? Spustila se, gurnula me i svukla mi trenerku. Ležim na hladnom betonu dok medicinska sestra kreće da me oralno nagovara.

Scena je kao u malo gorim porno-filmovima. Razmišljam, gde li je komandir? U onim najgorim pornićima on bi sad naišao i priključio nam se. Nadam se da neće. Ne! Ne mogu. I sama pomisao da bih mogao "u trojka s piskutavi debeli Gojka" potpuno mi sahranjuje libido.

- Ne sviđam ti se? - prošaputa. Ima lepe, zdrave zube.

- Mom prijatelju u petici treba pomoć.

- A tebi, šta tebi treba? - pita me šapatom počeh sebe da ubeđujem da u stvari uopšte nije ružna. Kad je i poslednja odbrana mog tela pala, pristala i ustala, sela je na mene i kao da je na nekom egzotičnom mestu sa svim vremenom ovog sveta, počela je lagano da se ljulja i uzdiže. Jedno vreme mi je obema rukama pritiskala usta. Mislio sam da je to dodatno uzbuđuje, all sam kasnije shvatio da se bojala da nas ne čuje komandir, ili možda moj brat.

- Šta to se tamo događe! - pisnu iz dubine hodnika.

- Terapija, komandire! - odvoji se nervozno od mene.

Da, dala je Ećku neki bensedin, posle. I nije bila srećna, mada mislim da i nije očekivala brak od mene ni pre niti posle ovog seksa bez srećnih završetaka. Ne bih se ni ja nešto radovao ponovnom susretu.

Te noći sam, prećutkujući ovu scenu zapisao u Dnevniku:

- Umetnost ne čini ljude boljim, samo nesposobnijim da se suprotstave realnosti. Kad se spusti zavesa nakon tog privida, postanemo još neotporniji na virus života. Ne, nisam se samozadovoljavao, posle.

VIDEO: Žarko svake nedelje oduševljava Srbiju u ulozi Aćima Katića

(Telegraf.rs/Blic)