Kada su bogati postali bogatiji, a sirotinja siromašnija u Jugoslaviji? Sve lekcije o našoj prošlosti i nasleđu

Protivrečja su uništila obe Jugoslavije, a šta mi danas možemo da naučimo iz toga

Treba otvoriti prošlost, da bi se otvorila budućnost, jedna je od poruka sa nedavne konferencije "Muzealizacija Jugoslavije – zamrzavanje ili aktivno pregovaranje zajedničkog nasleđa", održane u organizaciji Muzeja Jugoslavije i Platforme za savremenu umetnost Kiosk.

Jugoslavija je imala mnogo dobrih rešenja, ali i brojna protivrečja. Nerešenost nekih protivrečja bilo je među glavim uzrocima raspada i prve i druge Jugoslavije, poručio je slovenački sociolog i komparatista dr Rastko Močnik tokom završnog predavanja konferencije.

Preporučujemo

On je istakao da su neki kontrasti bili utkani već u samo stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

- Već Majska i Krfska deklaracija sadrži protivrečje koje će se vući sve do okupacije i raspada zemlje. To je troimeni narod, jedan isti po krvi, jeziku, osećaju, celini teritorije i zajedničkim životni interesima. Kada danas čujemo da je narod isti po krvi, nas prođe jeza. Pritom, ovde su se kao troimeni narod navodili Slovenci, Hrvati i Srbi, ali bez drugih naroda. Da li je "jezik" isti, debata je koja i sada traje i nije predmet ujedinjenja, već sukoba. "Osećaj" je subjektivna odrednica, ima ih i pozitivnih i negativnih. "Celina teritorije" je takođe vrlo problematična, jer kada se prva Jugoslavija krojila, nijedna granice nije bila istorijska. "Interesi" su u svakom društvu neretko konfliktini, a naročito u modernim kompleksnim društvima - objašnjava on.

Još se tada vršila sentimentalizacija politike (narod jedne krvi, duše i srca), što je, kada se priroda te sentimentalizacije promenila krajem 1980-ih, dovelo do katastrofe. I ideja o etnografskoj teritoriji je imala svojih prepreka, jer je narod bio izmešan svuda na tim teritorijama.

Sva ta određenja su bila problematična.

JEDNAKOST NARODA, ALI UZ KLASNU NEJEDNAKOST

Ideju jednonacionalne države dodatno je otežavala činjenica da su sva tri društva bila klasna i nejedinstvena unutar sebe.

- Tri nejednako razvijene nacionalne buržoazije su tobož stvarale troimeni narod. Crv propasti je ugrađen već u temelju - istakao je Močnik.

I senke bivših imperija, otomanske i habzburške, bile su duge.

- Sa jedne strane bile su Srbija i Crna Gora, sa druge Slovenija i Dalmacija pod Austrijom, i Kroacija i Slavonija pod Ugarskom. Bosna je bila treći slučaj, ali tada pod dominacijom austrougarske carevine. Javila su se još dva dualizma, jer Srbija i Crna Gora su već bile samostalne i politički razvijene države, dok su habzburški delovi  bili privredno i finansijski razvijeniji, a njihova buržoazija je jaka. Politički centar nije odgovarao centru realne ekonomske moći - objašnjava prof. Močnik.

Model unitarne buržoaske nacionalne države bio je i neadekvatan, i zastareo.

- Još je na čelu države bila dinastija vezana za jednu od tri nacije! U tako neadekvatnom modelu svi se sukobi na kraju svode na unitarizam-separatizam. To nije bila jedina opcija, ali unutar neodgovarajućeg sistema, društveni procesi idu ka tome. I savremenici su toga bili svesni, poput Sime Markovića, jednog od osnivača Komunističke partije Jugoslavije, koji je isticao da ideološka politika nije dovoljna, da treba ići dalje od ideologija - kaže Močnik i dodaje da je zabrana rada komunističke partije zapravo isključila jedini faktor koji je eventualno mogao da otvori debatu na drugom nivou.

REŠENJE PROTIVREČJA - NE KRV, NEGO ZAJEDNIČKA BORBA

Odgovor na ovo protivrečje dali su narodi Jugoslavije u narodnooslobodilačkom ratu. Na jednom od zasedanja AVNOJ-a rečeno je da se narodi Jugoslavije ujedinjuju iz svoje sloge i jedinstva u borbi protiv okupatora.

- To je aktivno, praktično jedinstvo, koje su tada mogli da pravno formulišu. Druga Jugoslavija se osniva kao emancipacijska, ne identitetska zajednica – ne krv, nego zajednička borba. Danas, kada su identiteti toliko popularni, bolje je da to imamo na umu. Identiteti su konzervativni, oni konzerviraju ne samo stanje u pojedinim identitetskim zajednicima, nego i sukob među njima - upozorava profesor.

Jugoslavija se oslobodila mnogih kapitalističkih modela. Naročito je pohvalno radničko samoupravljanje i društveno upravljanje u zdravstvu, školstvu i socijalnom sistemu. Ipak su neki procesi ostali dvostruki, i socijalistički i kapitalistički, jer su ovi drugi  bili duboko ukorenjeni u društvu.

- Jugoslovenski sistem bio je najefikasniji od polovine 50-ih do polovine 60-ih godina, kada se državno planiranje mešalo sa samoupravljanjem radničkim kolektivom. Rast domaće proizvodnje tada je bio veći nego u Japanu, koji je tada bio pod američkom upravom i naglo se razvijao - ističe on.

U jednom trenutku težina vlasti se ipak pomerila ka visokom menadžmentu u firmama i birokratiji u državnom sistemu, iako oni nisu bili u pravom smislu vladajuća klasa.

KADA SU BOGATI POSTALI BOGATIJI, A SIROTINJA SIROMAŠNIJA

- Taj dobar sistem je 1965. izgubio svoju dinamiku i javilo se pitanje kako ga poboljšati. Rešenje je bio tržišni socijalizam. To pokazuje moć menadžersko-tehnokratske elite, koje su ubedile državnopartijsku nomenkalturu da je društvo u krizi (a nije bilo) i da je potrebna bitna promena. Tržišni samoupravni socijalizam je za manje od 10 godina prouzrokovao katastrofu, jer kada uvedete tržište u visoko razvijeno industrijsko društvo, vi ste uveli kapitalističke procese. To znači da će se sever razviti prema jugu, da će bogati postati bogatiji, sirotinja siromašnija. To se u kasnim 60-im pokazalo u Jugoslaviji kada je došlo do velikih konflikata - objašnjava prof. Močnik.

Drugu krizu uveo je Ustav iz 1974, otkada, kako kaže, počinje kontinuirana dekadencija koja će trajati sve do oružanih sukoba.

- Pozitivno rešenje u Ustavu iz 1974. i pre njega bilo je da su svi jugoslovenski sistemi izuzimali školstvo, zdravstvo i socijalu iz tržišne privrede. Posle 1974. one su uvedene u društveno upravljanje. Njih vode samoupravne interesne zajednice, koje čine predstavnici korisnika i predstavnici izvođača, npr. osnovne škole i opštine. Vrlo se često zaboravlja da je u Jugoslaviji za ovo nađeno rešenje, a ni danas njega nema u EU. EU forsira privatizaciju školstva, zdravstva i socijale preko privatnog osiguranja - kaže on.

SVI ARGUMENTI PROTIV RASPADA JUGOSLAVIJE MOGLI SU DA SE PROČITAJU NA JEDNOM MESTU

Tržišni socijalizam bio je jedan od razloga protesta 1968. godine.

- Iako je trajao kratko, iz ovog protesta proizašao je neverovatan intelektualni procvat. Od legendarnih biblioteka "Nolit", "Školska knjiga", "Logos", preko časopisa koji su u to vreme držali kulturu. Među najboljima su bili “Praksis” i “Marksizam u svetu” i svi argumenti protiv razbijanja Jugoslavije bili su izloženi u ova dva časopisa na teorijskom nivou. Nema izgovora koji nije obrađen, trebalo je da ljudi samo čitaju. A oni koji su finansirali te časopise, dakle nomenklatura, to nisu čitali - kaže on.

To je bila u pravom smislu jugoslovenska kultura, ne niz nacionalnih. Studentski kulturni centri su svuda bili veoma značajni, kao i rok kultura.

NEDOSTATAK DEBATE

Tokom 1980-ih godina dogodio se "strašan pritisak MMF-a da Jugoslavija napusti socijalizam zbog reprogramiranja dugova".

- Treba napomenuti da je Jugoslavija uredno isplaćivala svoj dug. No MMF je uslovljavao svoju podršku menjanjem sistema. Još gore je bilo to što rukovodstvo u državi nije tu dilemu otvoreno stavilo na sto. Nikada se javno nije u 80-im govorilo o menjanju sistema, već o uvođenju tržišta i demokratije, ali ne i kapitalizma. Sva protivrečja koja nisu bila rešena u prošlosti su se sada kondenzovala u jedan čvor i na scenu je ušla ideološka demokratija - kaže on.

I pozitivna, i negativna rešenja te prošlosti mogu nam koristiti za budućnost.

- Sve te istorijske inovacije – samoupravljanje, društveno upravljanje, nesvrstanost – bile su solidno polazište za rešavanje problema koje sadašnji sistem ne samo da nije u stanju da reši, nego ih i dramatično zaoštrava. Jugoslovenska postkapitalistička prošlost je više inspiracija u smislu metafore za budućnost, nego nešto što treba direktno kopirati - kaže on.

Pogledajte naš video:

(D.D.S./d.savanovic@telegraf.rs)