"Oni su celog svog veka tekli i čuvali, da ostave spomen svome narodu": Čovek koji je testamentom svoje bogatstvo dao Srbima i imao je dva cilja

"Ovde počivaju Ilija Milosavljević Kolarac i supruga njegova Sinđelija Ilija Kolarca. Oni su celog svog veka tekli i čuvali, da ostave spomen svome narodu"

Jedan od najvećih dobrotvora srpskog naroda Ilija Milosavljević Kolarac, umro je na ovaj datum, ostavivši sve svoje radom stečeno i ogromno bogatstvo na korist svojih sunarodnika. 

Ilija Milosavljević rodio se 1800. godine u selu Kolarima, kod Smedereva, po koje je kasnije dobio nadimak. Iz svog sela otišao je u Vršac, a odatle u Beograd, gde je postao trgovački kalfa. Tu se i oženio Sinđelijom, kćerkom svog gazde i otvorio prvu radnju u današnjoj Dubrovačkoj ulici.

Preporučujemo

Preminula legendarna operska diva

On i Sinđelija su se mnogo voleli, a priča se da je, koliko je u to vreme bio moguće sa ženu, ona sa svojim mužem vodila posao. Ilija ju je veoma poštovao. Kada je poručivao i kupovao knjige, redovno je uzimao i za nju. Takav odnos prema ženi u Srbiji je bio izuzetak.

Kada se ona teško razbolela, dovodio je lekare i iz "velikog" sveta i na kraju je odveo u Peštu na lečenje. Sinđelija je tamo umrla, a Ilija je preneo njeno telo i sahranio je na beogradskom groblju. Za njega je to bio nenadoknadivi gubitak. Kako nisu imali dece, govorio prijateljima da nema više razloga da živi. Nikad se nije ponovo oženio.

U trgovini svinjama, solju i šalitrom stekao je veliko bogatstvo koje je sve posvetio promociji kulture i obrazovanja.

Zajedno sa vojvodom Tomom Vučićem osnovao je Fond za pominjanje onih koji su izginuli za Otadžbinu. Novac iz fonda trošen je na pomene poginulima u borbama za oslobođenje od turske vlasti.

Od svojih prihoda godišnje je izdvajao 100 dukata za podršku književnosti i objavljivanje dela na srpskom jeziku koja "časnost, rodoljubije i polezna znanja u narodu rasprostiru“. Do 1874. pomogao je objavljivanje 42 dela, među kojima je najviše bilo prevoda.

Kolarac je testamentom iz 1877. ostavio 10.000 dukata za Književni fond Ilije M. Kolarca da bi pomagao "ljudima koji pišu za narodnu prosvetu, a nisu u stanju sami u štampu davati". Odbor je takođe bio ovlašćen da izdaje udžbenike i poklanja ih siromašnim učenicima. Knjige čije je objavljivanje pomagao Fond morale su biti štampane ćirilicom. Kolarac naglašava da sredstva treba da budu dostupna i Srbima „sa one strane“, odnosno izvan tadašnje Kneževine Srbije, ako njihova dela zaslužuju pomoć.

Testamentom je sav svoj imetak ostavio srpskom narodu u cilju širenja nauke i kulture. Od sveg imanja trebalo je osnovati Fond za podizanje srpskog univerziteta, koji će se zvati Univerzitet Ilije M. Kolarca, osnovan sopstvenim trudom na korist svoga naroda. Skladno zdanje Kolarčeve zadužbine podignuto je 1932. godine.

Godine 1878. bio je optužen i osuđen za veleizdaju, za učešće u Topolskoj pobuni. U zatvoru je proveo nekoliko meseci, posle čega je pomilovan. Iz zatvora se vratio narušenog zdravlja i iste godine, 6. oktobra umro je u svojoj kući na Stambolkapiji.

Tražio je da mu na spomeniku piše:

"Ovde počivaju Ilija Milosavljević Kolarac i supruga njegova Sinđelija Ilija Kolarca. Oni su celog svog veka tekli i čuvali, da ostave spomen svome narodu". 

(Telegraf.rs)