Pre 130 godina nastalo je remek delo Uroša Predića koje ni danas nikoga ne ostavlja ravnodušnim
Smrznuto dete bilo je inspiracija za siroče
Remek delo Uroša Predića "Siroče na majčinom grobu" već tačno 130 godina zadivljuje ne samo veštinom kojom je naslikano, već i osećanjem koju prenosi.
Predić je 1888. godine naišao na pesu mađarskog poete Jožefa Etveša "Smrznuto dete", koja ga je toliko inspirisala da je ubrzo stvorio sliku "Siroče na majčinom grobu", koja će u narednom vremenu postati jednim od najprepoznatljivijih dela srpske likovne umetnosti.
Kada je bila završena slika, nikoga nije mogla ostaviti ravnodušnim. Čitav prizor izazivao je veliko saosećanje. Sumoran ton slike pojačan je zimskim dobom i prizorom groblja kao staništa smrti. Priroda je mrtva, zemlja nerodna. Jedini znak života su dve ptice na drvetu.
Svežu raku prekrio je sitan sneg, bezimeni krst je nemarno poboden u zemlju. Dete leži pored počivališta svoje majke, ogrnuto pokrivačem. Pretpostavimo da nakon njene sahrane nije moglo provesti noć u pustoj kući i da se tako našlo na groblju. Bledilo njegovog lica i beživotna boja usana upućuju da je preminulo od hladnoće.
Prizor je kasnije isnpirisao pesnika Svetozara Ćorovića da napiše istoimenu pesmu.
Slika Uroša Predića čuva se u Narodnom muzeju u Beogradu.
(D.S.)