30 godina od smrti velike legende: Nezaboravne uloge još čuvaju Pavla Vuisića među nama, koji nikada nije izgovarao tekst kako je napisan
Pre tačno tri deceneije napustio nas je osobenjak nemerljivog talenta
Na današnji dan, pre 30 godina, preminuo je naš čuveni glumac Pavle Vuisić. Pavle je rođen 10. jula 1926. godine u Beogradu gde je i proveo svoj život, sa suprugom Mirjanom.
Jedan od naših najpopularnijih legendarnih glumaca, bio je odbijen na glumačkoj Akademiji, ali ga nije sprečilo da ostvari fenomenalnu karijeru. Nebrojene generacije znaju ga kao Paju iz "Kamiondžija" (jeste li znali da je bio u svađi sa Čkaljom?), Jocu iz "Otpisanih", Miškovog oca iz "Ko to tamo peva", Milutina Tpalovića iz filma "Maratonci trče počasni krug", itd…
Preporučujemo
5 knjiga koje stranci čitaju, ubeđeni da su one dovoljne da se razume Srbija. Slažete li se sa njima?
Narodni oslobodioci su ponovo u trendu: U Beograd u subotu stiže Pokret NOB i donosi nešto što dosad sigurno niste videli
Od početka karijere, tj. od 1950. godine pojavio se u ukupno 177 filmova. Bio je boem i osobenjak posebne vrste. Slobodno vreme je provodio na reci Savi, daleko od društvene i kulturne javnosti.
Nikada nije izgovarao tekst kako je napisan, nije prihvatao svoje materijalno učešće u filmu, neprofesionalnost, gubljenje vremena, svoj je rad naplaćivao odmah.
Pavle je preminuo 1. oktobra 1988. godine, a sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.
Vanredan čovek za sobom nije ostavio ništa obično, pa ni testament. Ovako je glasila njegova oporuka.
- Testament Pavla Vuisića, rođenog od majke Radmile i oca Miša, koji dana prvog novembra 1982. godine, pri čistoj svesti i zdravoga uma sastavlja ovu poruku. Mirjani, ženi mi, sve što imam za slučaj da odapnem, ostavljam, s tim da razumno rasproda ili otuđi imovinu moju, odnosno svoju, a ako ne bude u stanju da imovinom raspolaže, da to samo sud može uraditi.
Mirjana, ako posle mene ostane, ima da me sahrani sa svim adetima i čestima crkve pravoslavne, sa šest popova da se pred mojim telom vide i čuju. Sahraniti me u grobnicu našu, govor posmrtni ili slično da se čuo nije. Ovih šest popova, koje za inat hoću, da se ono što se oko groba radi, rade i ćute. Neka u sebi pevaju. Pošto mislim mreti, što bih i onako sve ovo pisao, još da vas zamolim da mi niko nikakav govora ,niti jedne reči ne progovori, jer ću se u grobu prevrnuti i ne samo prevrnuti, već i ustati iz groba da ga noću morim i da mu, njemu i svima, koliko ih je na svetu, je*em mater - pisalo je.
(Telegraf.rs)