Napisala je "Princezine dnevnike" i "Brbljivicu", pa očarala svet: Sada je otkrila šta je za nju ljubav i kako pronaći osobu koja je savršena za nas

"Važno je biti realan u svojim očekivanjima. Svako mora da zna da ne postoji savršenstvo, već samo neko ko je savršen za vas"

Svako će reći da bilo ko na ovom svetu ume da napiše bar nekoliko rečenica o nekom događaju, međutim, treba biti pravi umetnik da biste mogli da objasnite i kreirate nečiju životnu priču na papiru, glavne i sporedne junake, i da dočarate pravu ljubav.

To može samo pravi pisac i čovek sa dušom, koji je dosta toga preturio preko glave u životu i koji ume da ceni prave stvari u životu, ljude oko sebe i prilike koje mu se pružaju.

Preporučujemo

Penelopi stvara romantične priče, a njeni junaci su puni samopouzdanja: Ludosti zbog ljubavi joj nisu strane, a živi za sadašnji trenutak (FOTO)

Upravo takva spisateljica je i Meg Kabot, čije knjige pronalaze put do šarolikog broja čitalaca,  pa među njima  ima i dece ali i odraslih ljudi. Ona je rođena u Blumingtonu u Indijani, a pre uspešne karijere radila je brojne poslove koji su je inspirisali da napiše uspešne romane.

Naporno je radila kako bi radila ono što voli i uživa u tome. Veoma poštuje i voli svoje čitaoce i želi da im podari knjige pune smeha i ljubavi, koje će im pomoći da zaborave i prebrode ružne stvari sa kojima se suočavaju u stvarnom životu.

Meg je za Telegraf.rs govorila o svom poslu i privatnom životu, o svom pisanju i inspiraciji, a otkrila je i šta je prava ljubav za nju.

• Gde pronalazite inspiraciju za svoje romane i da li su neki od njih inspirisani istinitim događajima?

Inspiracija dolazi sa različitih strana. Većina mojih ideja dolazi iz svakodnevnog života. Na primer, ideju za romane Princezini dnevnici sam dobila kada je moja mama počela da se zabavlja sa jednim mojim bivšim profesorom, što se i desilo mojoj junakinji Miji Termopolis. Tada sam odlučila da moja junakinja bude i princeza, jer je to nešto što sam oduvek želela da se desi upravo meni.

• Poznati ste po tome što pišete knjige i za decu ali i za odrasle. Kako uspevate da odvojite te dve uloge? Da li je ponekad teško da pišete za tako raznoliku pobliku?

Kada se priča pojavi u mojoj glavi, to je uvek neki zaplet. Tada pokušavam da odlučim za koje godište ću pisati. Zbog toga mi nije teško da se prebacim na pisanje za decu, a potom i za odrasle, zato što je za mene uvek važna samo priča. Veoma sam zahvalna što imam tako bogatu književnu karijeru, gde mogu da pišem i za ljude svih godišta. Moji čitaoci spadaju u grupu od 8 godina, pa sve do 88 godina.

• Kada pišete za odraslu publiku, uvek govorite o ljubavi, komediji i devojci koja traži onog pravog. Pošto vaše junake uvek čeka srećan kraj, da li svoja dela gledate kao moderne bajke?

Moje knjige zapravo govore o likovi koji se bore da otkriju ko su oni zapravo u stvarnom životu i koji je njihov pravi poziv na ovoj planeti. Prava ljubav će doći tek kada otkriju ko su oni zapravo (a ponekad i u isto vreme).

Verujem da je glavni razlog za čitanje knjige taj da se pobegne od stvarnosti bar na kratko. Odrasla sam pored oca alkoholčara i uz sve te grozne stvari koje takva situacija stvara.

Zbog toga sam počela da izmišljam priče još kao veoma mala kako bih zaboravila stvarnost koja me okružuje. Nikada nisam razumela zašto bi čitala nešto gde likove nemaju srećan kraj i gde pravda neće pobediti.

Nikada to ne bih poželela ni svojim čitaocima, zato što znam kako izgleda osećaj kada shvatite da se ništa neće promeniti i popraviti.

• Kako biste opisali ljubav svojim rečima i koja je najluđa stvar koju ste uradili zbog iste?

Za mene prava ljubav nema ništa zajednočko sa seksualnom željom (što ume da bude pravi bonus kada je pronađete). To je veza koju delite sa drugom osobom sa kojom možete da budete kompletni, otvoreni i svoji, gde ne morate da brinete kako izgledate i kako se ponašate (međutim, uvek morate da tretirate druge ljude ljubavno i sa poštovanjem).

Čak i kada se ne osećate dobro, uvek morate da budete sigurni da ćete biti prihvaćeni i da će vam biti oprošteno, da ćete biti voljeni zbog toga što jeste. To je prava ljubav i ja sam srećna što upravo to i imam u stvarnom životu.

Najluđa stvar koju sam uradila zbog ljubavi jeste kada sam raskinula sa svojim verenikom (sa kojim sam u to vreme bila 10 godina), zbog njegovog najbolje prijatelja. Svi su govorili da sam luda i da to neće potrajati, ali mi smo sada u braku već 25 godina. Nekada morate da pratite srce, a ne svoj mozak.

• Da li nam danas nedostaje romantika? Mnogi misle da je tako, a posebno žene.

To sam čula nekoliko puta - iako moram da naglasim da moji čitaoci nemaju problem da pronađu pravu ljubav. Bila sam na brojnim venčanjima.

Međutim, postoje važne stvari koje moraju da zapamte oni koji još uvek nisu pronašli pravu ljubav (ako je već tražite): Muškarci, većina žena u stvarnom životu nisu manijaci koji žele samo seks i koje viđate u porno filmovima.

I žene, većina muškaraca u stvarnom životu nema savršena tela, i ne sede po ceo dan razmišljajući o svojoj ljubavi prema vama, kao što se često spominje u brojnim ljubavnim romanima.

Važno je biti realan u svojim očekivanjima. Moj muž na primer, misli na koledž košarku oko 85 odsto svog vremena, dok ja sa druge strane mislim na knjige koje pišem. Nijedno od nas ne izgleda savršeno, ali zasmejavamo jedno drugo. Tako da je sve ok. Svako mora da zna da ne postoji savršenstvo, već samo neko ko je savršen za vas.

• Vaši ženski likovi se uvek nađu u smešnim situacijama. Imaju dosta šarma, nezavisne su i žene mogu sa njima da se poistovete. Koliko je ovo važno za vaše pisanje?

Pa hvala vam puno. Svoje knjige sam počela da pišem tako da se ne uklapaju u takvu situaciju, ali one nisu bile nešto popularne.

Prvi serijal knjiga koje sam napisala bio je o depresivnom profesoru koji je spavao sa samohranim majkama svojih studenata (i takođe rešava ubistva u jednom malom mestu).

Ali do današnjeg dana niko nije hteo da objavi te knjige. Pa sam morala da promenim svoj stil i da pronađem nešto što ljudi vole.

Verujem da su i te knjige ali one koje pišem danas deo mene i uživam u svakom pričanju priče jednako. Verujem da mi pisci moramo malo da lovimo one priče koje čitaoci vole da čitaju.

• U vašim knjgama ima dosta komedije, pored ljubavi i romanse. Da li je ta kombinacija pravi recept za uspeh i da li videte sebe u nekom drugom žanru?

Volim razne priče i nikada ne bih mogla da izaberem favorita. Mogući razlog za moj uspeh prilikom pisanja komedija je taj što sam takve knjige najviše i čitala kada sam bila mlađa. One su me sačuvale od depresivnog i stresnog života kod kuće.

I sada kada sam spisateljica ne mogu da zamislim da pišem knjige koje nemaju bar neki romantični element u sebi. Romansa i romantika su mi pomogle da pobegnem kada je moj život bio najgori i srećna sam što mogu svojim čitaocima da podarim slično bekstvo od neke grozne situacije u kojoj se možda nalaze.

• Da li ste oduvek želili da budete spisateljica i kako izgleda Vaš proces pisanja?

Volela sam da pišem još od malih nogu i bila sam veoma srećna što su moji profesori ohrabrivali tu moju ljubav.

Međutim, nikada nisam sanjala da postanem pisac zato što sam znala da je teško da pronađete nekoga da vam objavi knjigu, a takođe mnogi pisci u SAD ne zarađuju dovoljno za život od svog pisanja.

Zbog toga nisam studirala pisanje na koledžu, već nešto što sam mislila da će biti više prektično, ilustracije (što je ispostaviće se bila užasna ideja, zbog toga što ni tako nisam zarađivala dovoljno novca. Međutim nije reč o novcu, već o ljubavi i da nešto radite iz ljubavi".

Nikada nisam odustala od svog pisanja u slobodno vreme i za vreme koledža sam radila u knjižarama.

Kada mi je iznenada umro otac, odlučila sam da je život isuviše kratak, pa sam prestala da se stidim svog posla i počela sam da šaljem svoja dela izdavačima.

Oni su me odbili! Međutim, nastavila sam da se borim jer nisam ništa imala da izgubim. Konačno sam našla agenta (sa kojim radim i danas) i moja dela su objavljena.

Moja prva objavljena knjiga je bila istorijska romansa koju sam napisala pod drugim imenom, kako maj baka ne bi znala da pišem seksi knjige. Međutim, ona je ipak saznala i istakla da je to sjano.

Moj proces spisanja je jednostavan, jer pišem svakog dana po nekoliko sati, obično oko pet stranica dnevno. Moja prijateljica kokja je takođe spisateljica i ja imamo pravilo da svakog dana napišemo po pet stranica do pet časova, ili moramo da doniramo pet dolara političaru koga ne podnosimo.

Kada završimo svoje knjige, jedna drugoj kupimo neku lepu stvarčicu kao nagradu, obično odemo na koktele i večeru.

• Da li ste uvek verovali u sebe ili su postajali trenuci kada ste mislili da odustanete od pisanja?

Naravno da je bilo trenutaka kada sam mislila da odustanem. Kada su svaki dan odbijali moje rukopise pune četiri godine (kada sam pisala o depresivnom profesoru u srednjoj školi) bilo mi je teško da nastavim dalje i razmišljala sam da odustanem.

Ali zašto biste odustali od nečega što volite samo zato što nekoliko ljudi kaže da niste dobri u tome? Ako nešto volite onda nastavite sa tim. Šta vas briga šta drugi ljudi misle.

I dobro je da nisam odustala, zato što da kojim slučajem jesam, moja dela ne bi bila objavljena u Srbiji i u još 38 drugih zemalja.

• Veoma ste popularni i čitani u Srbiji. Da li planirate da jednog dana posetite našu zemlji i da se družite sa čitaocima?

Hvala Vam mnogo! To je divno čuti. Volela bih da dođem u Srbiju. Samo čekam da me pozovu i da ugrabim malo vremena između svojih rokova za pisanje.

VIDEO: Student u čitaonicu Pravnog fakulteta doneo pisaću mašinu

(A.Tašković - a.taskovic@telegraf.)