Posle nekoliko dana redova, nema više gužvi ispred Narodnog muzeja: Trajale su dok su karte bile "za dž", a mi smo ušli unutra i saznali važne stvari (FOTO) (VIDEO)

U Muzeju smo našli i jednu veliku manu u postavci

Prošlo je nekoliko dana od otvaranja Narodnog muzeja u Beogradu i oni redovi dugi 100 metara, u kom su ljudi čekali da uđu i upiju kulturu, već su se raščistili. Da li je samo delovalo da su gladni kulture, pa su iskoristili prvih nekoliko dana kad je moglo da se uđe za "dž" - jer se valja otići na sva nova mesta u gradu, ili su zaista gladni, ali im je zaista mnogo 300 dinara za ulaznicu, i još jedna od pretpostavki - možda im Narodni muzej nije dovoljno atraktivan za Instagram.

Preporučujemo

Međutim, ljudi ipak nisu znali da je slobodan ulaz produžen do nedelje 8. jula.

Od silnih ljudi koji su prva dva dana čekali po kiši na Trgu republike, ostale su samo kartonske slike naših značajnih ljudi, u prirodnoj veličini. Stoje sami i usamljeni, u senci čuvenog konja, tačnije, spomenika knezu Mihailu Obrenoviću. Čekaju posetioce, da ih poput hostesa u Skadarliji što stoje ispred restorana, svrate u svoju kuću kulture. I poput tih hostesa nahrane, ali znanjem.

Srbi su narod gladan kulture: Skoro 1.000 ljudi posetilo Narodni muzej u noći otvaranja (VIDEO)

Međutim, kada smo ušli unutra, nismo zatekli gužvu kojoj smo se nadali. Zanimljivo je i da smo, od tog osrednjeg broja ljudi koji se našao unutra, uglavnom čuli raznorazne jezika, a najmanje srpski. Što je odlično za naš turizam, ali i slaba slika nas kao naroda. Kukali smo 15 minuta: gde je, pa gde je taj muzej i kad će biti otvaranje. Evo ga, muzej je tu, a gde ste vi?

Ne nalazimo opravdanje u tome što je jedna od najbitnijih ustanova kulture ove zemlje 15 godina zvrjala prazna, ali nalazimo prikladinim za reći u ovom trenutku: "Neke stvari vredi čekati". I zaista, kompletna zgrada Narodnog muzeja deluje impozantno. O postavkama da ne govorimo. Mnoge generacije tek sad, po prvi put, na jednom mestu, imaju po delić od svakog bitnog dela srpske istorije.

Neki možda sada, po prvi put, mogu da se poistovete sa tom istorijom. I naravno da je osećaj dobar. Nećemo napominjati da je u trenutku našeg ulaska u Narodni muzej u svim kafićima okolo bilo više ljudi nego u ovoj ustanovi kulture.

Možda zato što ni ne znaju da je ova muzejska postavka, podeljena na tri sprata na 5.000 kvadratnih metara, prilagođena svim generacijama, a sa posebnom pažnjom kreirana je za mlade koji tek počinju da se interesuju za institucije kulture.

Čine je eksponati koji svedoče o arheološkim istraživanjima, ali i životu srpskih vladara, kroz 400.000 artefakata iz različitih oblasti.

I nije da tražimo iglu u plastu sena, ali naša jedina zamerka Narodnom muzeju je što pored artefakata nema objašnjenja o čemu je reč. I tako prođete čitav prvi sprat, a ne znate šta ste videli. Jedino se na zidu može naći opšte objašnjenje o periodu iz kog je postavka, ali pored kipova, skulptura, nakita, oružja i ostalih predmeta nema nikakvog natpisa. Posle nekog vremena i gledanja u prazno gubi se strpljenje.

Stvar postaje malo bolja na drugom spratu, gde se tu i tamo, pojavljuju objašnjenja, a najbolje je na trećem gde je sve lepo ispisano. Međutim, do tog poslednjeg sprata se već izgubi strpljenje, pa nisam sigurna s koliko snage se tad uživa u raskošnom kulturnom dobru koje imamo.

Možda i najvredniji deo postavke Narodnog muzeja, Miroslavljevo jevanđelje, nismo videli jer je ono u posebnoj prostoriji i pod ključem. Kako nam je rečeno, moguće je videti ga samo u posebnim prilikama.

Ali, zato je svakog dana moguće videti arheološko blago i bogatu kolekciju ikonu, mozaike iz manastira Svetih Arhanglea kod Prizrena, kao i srpsko slikarstvo do sredine 20. veka, slike "Spaljivanje moštiju Svetog Save" i "Petar Karađorđević kao dečak"...

Vredi, verujte mi. Mnogo više od tih 300 dinara, koliko košta ulaznica.

(J. Stakić/j.stakic@telegraf.rs)