Joko Ono želi da Srpkinje budu deo njene izložbe na Oktobarskom salonu: Postoji samo jedan uslov da konkurišete

Napišite izjavu o bilo kom nasilju koje ste pretrpeli kao žena. Pošaljite sliku svojih očiju i svoju priču.

U okviru predstojećeg 57. Oktobarskog salona, najveće regionalne izložbe savreme umetnosti, koja će se održati u Beogradu od 15. septembra do 28. oktobra i na kojoj ćemo imati priliku da vidimo neke od najpoznatijih svetskih umetnika, kao što su Takaši Murakami, Anselm Kifer, Vladimir Veličković, Tom Saks, Sidni Šerman, Lari Bel, Dušan Otašević, Helen Marten i mnogi drugi, svoje umetničke radove i projekte predstaviće i Joko Ono.

Joko Ono poziva žene Srbije koje su bile žrtve rodnog nasilja da u okviru beogradskog Oktobarskog salona budu deo projekta Buđenje.

Preporučujemo

- Napišite izjavu o bilo kom nasilju koje ste pretrpeli kao žena. Pošaljite sliku svojih očiju i svoju priču.

Instalacija prikuplja svedočenja – tekst koji opisuje iskustvo i fotografiju očiju učesnica – u Kulturnom centru Beograda i na sajtu izložbe. Ovim uputstvom, upućenim isključivo ženama, Joko Ono nudi katarzu i mogućnost isceljenja ženama čija su tela i duše bili ugroženi činom rodne agresije. Njima se pruža mogućnost da svoje priče saopšte javno iskazom u prvom licu.

Oni dodaju da žene svoje iskaze i fotografije svojih očiju donesu lično ili ih pošalju poštom na adresu: BUĐENjE/ARISING OKTOBARSKI SALON, Kulturni centar Beograda, Knez Mihailova 6/I, Beograd, Srbija ili imejlom na oktobarskisalon@kcb.rs.

Joko Ono je vodeća eksperimentalna i avangardna umetnica. Rođena je 1933. godine u Tokiju, Japan. Živi u Njujorku. Povezuje se sa konceptualnom umetnošću, performansom, fluksusom i hepeningom 1960-ih godina. Jedna je od retkih žena koje su učestvovale u ovim pokretima, a bila je među prvim umetnicima koji su dovodili u pitanje pojam umetnosti i umetničkog predmeta i razbijali tradicionalne granice između različitih grana umetnosti. Izgradila je novu vrstu odnosa sa publikom, pozivajući je da aktivno učestvuje u njenom radu. Takođe, približava dva sveta – orijentalnu i zapadnu kulturu – koji se međusobno proširuju i jačaju neprekidnim inovacijama.

Bila je među predvodnicima konceptualne umetnosti, a već više od pet decenija stvara u oblastima performansa, filma, poezije, muzike, književnosti; aktivna u feminističkom pokretu i pokretu za mir, Joko Ono je uticala na nekoliko generacija umetnika, muzičara i kulturnih poslenika širom sveta. U svojoj umetničkoj karijeri istraživala je neverovatno širok spektar medija, stvarajući nove umetničke žanrove – najpoznatiji su takozvani instruktivni radovi kojima se bavi od pedesetih godina prošlog veka sve do danas. Stalno pomerajući granice različitih medija, opire se kategorizaciji svoje umetničke prakse.

Izložbe i retrospektive njenog umetničkog rada organizuju se u brojnim muzejima i umetničkim prostorima širom sveta. Dobitnica je mnogih prestižnih priznanja, uključujući nagradu Zlatni lav za životno delo na Venecijanskom bijenalu (2009), osmu Nagradu za umetnost Hirošima (2011) i nagradu Oskar Kokoška (2012), najvišu nagradu Austrije za savremenu primenjenu umetnost.

Joko Ono je čuvena po svojoj mirovnoj inicijativi: prvo po akcijama koje je izvela sa svojim suprugom Džonom Lenonom, U postelji za mir (Bed-In for Peace) i Rat je završen (ako to želite), War Is Over (If You Want It), a u skorije vreme po svojoj Kuli Zamisli mir na Islandu i Drveću želja širom sveta. Godine 2002. ustanovila je bijenalnu nagradu za mir LenonOno Grant.

(Telegraf.rs/ PR)