Najveća zagonetka balkanske muzičke scene: Kult Miladina Šobića ostaće večita enigma (FOTO) (VIDEO)
Gotovo trideset godina bio je potpuna nepoznanica za bilo koga osim za najvernije fanove
Malo ko je pre tridesetak godina mogao predvideti da će se povlačenje Miladina Šobića sa scene jednog dana stvoriti jednu od najvećih misterija jugoslovenske scene.
Iako je crnogorski kantautor bio jedno od najvećih imena na regionalnoj sceni, povlačenje s muzičke scene u većini slučajeva sa sobom povlači i posledice, a ona najočiglednija je da će vreme učiniti svoje i da će vas plašt anonimnosti s vremenom učiniti teško dostupnim novim generacijama i prosečnom slušaocu, piše Buka.
NOVI ŽIVOT STARIH PESAMA
To se iz nekog razloga nije dogodilo u Šobićevom slučaju. Internet ga je, možda zbog prirode njegovog odlaska, a možda zbog nečeg desetog, dočekao kao kultnu ličnost jugoslovenske scene. Dovoljno je baciti pogled na brojke na Jutjubu i steći dojam da je reč o čoveku koji je popularan kao, ako ne i popularniji, od velikana ovdašnje scene kao što su Arsen Dedić ili Branimir Štulić.
Ipak, ne radi se o čoveku koji je uživao isti nivo popularnosti. Štaviše, gotovo trideset godina bio je potpuna nepoznanica za bilo koga osim najvernije fanove. Tim više jer iza sebe ima samo dva albuma.
PRVI HITOVI
Rođen je 7. januara 1956. godine u Nikšiću, gde je i odrastao i završio srednju školu. Srednjoškolski dani ujedno su i vreme kada je počeo da se bavi muzikom. Posle srednje škole Šobić upisuje turizam u Dubrovniku, a u tom periodu počinje i ozbiljniji muzički rad, pa privlači pažnju na brojnim festivalima na kojima nastupa.
Na Omladinskom festivalu u Subotici, gde su svoje prve korake, između ostalih, učinili Kornelije Kovač, Đorđe Novković, Josipa Lisac i Kemal Monteno, Šobić je proglašen "najvećim otkrićem" Omladine 1975.
Nadahnut studentskim životom, stvara svoje prve hitove, 1975. godine objavljuje prvu pesmu "To sam ja", koja u to vreme u privatnim studentskim dubrovačkim krugovima dobija status studentske himne, a godinu dana kasnije na muzičkom festivalu Omladina 76 osvaja drugo mesto s pesmom "Daj nam neba".
VRHUNAC KARIJERE
Put ga kasnije vodi u Sarajevo, gde je doživeo i vrhunac karijere.
SAČUVANO OD ZABORAVA: Pesme čuvenog akustičara objavljene na duplom disku (VIDEO)
U saradnji s klavijaturistom Gaborom Lengijem i studijskim muzičarima snimio je albume "Ožiljak" i "Umjesto gluposti" koji mnogim mlađim slušaocima možda spadaju među kultne albume s ovih prostora, ali velik deo njih verovatno nije upoznat s činjenicom da je drugi album imao platinast tiraž, što nije pošlo za rukom ni mnogim muzičarima o kojima mase danas znaju mnogo više nego o Šobiću.
Zanimljivo je spomenuti i da je platinasti "Umjesto gluposti" nastao u samo nešto malo više od dve nedelje i osvojio radio stanice. To je još veći uspeh ako u obzir uzmemo to da je album nastajao u vreme buđenja novog talasa, a Šobić je predstavljao zvuk sedamdesetih koji je lagano napuštao studentariju i prepuštao mesto daleko bučnijim naslednicima.
No njegova jednostavnost i neposrednost učinila ga je muzičarem koji je nadrastao žanrovske podele. Edo Maajka samo je jedan od onih na koje je Šobićev opus ostavio neizbrisiv trag.
- Otkrio mi ga je brat kad sam imao oko deset godina. Zapravo, nije to bilo otkrivanje nego više slušanje onoga što je buraz slušao s ekipom. Te su mi pesme brzo ulazile u uho. Ponovo sam naleto na njega u Zagrebu na kaseti, a kasnije sam kupio i ploču. Šobić vrlo jednostavno barata rečima, pravi je majstor teksta i minimalizma. S malo kaže jako puno. On je uz još mnoge druge koje sam slušao u svom odrastanju uticao na moj izražaj i moje pisanje, nije imao najveći uticaj, ali ga je bilo i ima ga u meni - rekao je Edo.
BEG OD JAVNOSTI
Sve ovo dalo mu je vetar u jedra i Šobić je započeo s radom na trećem albumu naziva "Barutana ljubavi", ali usred snimanja dogodila se tragedija. Njegova sestra Šeherezada preminula je od raka, a Šobić se povukao. Kao što je to slučaj i s mnogim drugim muzičarima koji su se sklonili od javnosti i o njemu su krenule raznorazne teorije i naklapanja.
Neki su tvrdili da je postao pastir, drugi da je umro, a ostali su jednostavno zaboravili na njega. Iako ne treba preterivati i govoriti o potpunoj anonimnosti, činjenica je da su ga mlađe generacije "otkrile" zahvaljujući Jutjubu i ubrzo je iznova stekao kultni status kakav je nekad imao. Nešto poput junaka hvaljenog dokumentarca "Searching for Sugar Men", Šobić je zahvaljujući Jutjubu postao balkanski Sixto Rodrigez, kultni muzičar koji je uprkos svim preprekama na kraju ipak dobio zasluženi status.
Društvene mreže i onlajn servisi ujedno su i pravi blagoslov jer za reizdanja njegovih albuma ne bi se imao ko pobrinuti. Diskoton, za koji je izdao oba albuma, nestao je u vihoru rata, a s njim i svaka mogućnost da albumi dožive kvalitetno reizdanje.
VELIKI POVRATAK
Ono o čemu se godinama kasnije pričalo je da je svoj nedovršeni album odlučio snimiti u studijima od Mađarske, preko Austrije pa sve do Italije, ali pokazalo se da priče nisu tačne. Njegov prijatelj Ibrica Jusić najavio je i veliki povratak, baš kao i mediji u Crnoj Gori, ali ponovno, pokazalo se da su napisi netačni.
U moru poluistina i legendi, ispada da gotovo svatko ima neku svoju priču koju je čuo o ovom misterioznom muzičaru.
- Čuo sam da mu je nekoliko izvođača dolazilo kući s čekovima ili u nekim varijantama s torbicama punim love. Želeli su neku od njegovih neobjavljenih pesama, a ti isti bi naravno onda pričali o čitavim beležnicama neobjavljenih hitova i bisera - ispričao nam je Edo.
Nažalost, oni manje optimistični novinski naslovi ujedno su bili i najtačniji. Naime, u januaru 2013. preživeo je moždani udar koji mu je onemogućio komunikaciju, ali njegov rođak Vanja Radovanović medijima je tada rekao da se Šobić dobro oporavlja.
Vlada Crne Gore prošle mu je godine dodelila status istaknutog kulturnog stvaratelja, a Šobić se na dodeli i pojavio. No, budući da je fikcija zanimljivija od stvarnosti, a kulturne rubrike malo ko čita, o Šobiću se i dalje priča kao o jednoj od najvećih enigmi regionalne scene.
No, tako je to s velikanima.
(Telegraf.rs/Buka)