Tako se ja u epileptičnom napadu tresem na sceni, a iz mantije mi ispadaju novac i cigare: Predrag Ejdus o anegdotama na sceni

- Beskrajno volim da igram komediju - rekao je glumac

Već pola veka se bavi glumom, odigrao je više od 250 pozorišnih, filmskih i televizijskih uloga, zdravlje mu je u međuvremenu narušeno, ali kaže da će igrati sve do poslednjeg atoma mentalne i fizičke snage. Nije se zamorio, želi da i dalje uči, a trenutno nastupa u 16 predstava. Predrag Ejdus (71) proslavio se u komedijama "Kir Janja" i "Šovinistička farsa", a poklonici pozorišta sigurno pamte i njegove antologijske uloge likova Joakima Vujića, Laze Dunđerskog, Borisa Godunova, Fausta, Ignjaca Glembaja, Kafke, Napoleona, piše Ekspres.

Mislio sam bolje da umrem, nego da ostanem paralizovan: Predrag Ejdus progovorio o bolesti i teškom periodu iz kog je uspeo da se izvuče

Nedavno je u Jagodini, na Danima komedije, dobio "Zlatnog ćurana" za životno delo. A na pitanje da li je komedija najzahtevniji žanr u glumi, kaže:

- Slažem se potpuno. Mislim da je sigurno neophodan veliki dar, iskustvo. Uostalo, glumci su se nekada delili na komičare i tragičare. Mislim da dobar glumac, koji ume da igra komediju, može isto tako briljantno da igra i tragediju. Odmah ću vam reći jedan primer, jednog sjajnog glumca iz naše baštine, a to je bio Mija Aleksić. On je bio briljantan komičar, ali je isto tako igrao vrhunski tragične uloge. Ne znam nekog velikog tragičara koji je bio i dobar komičar. Komedija je i pitanje ritma, brzine, osećaja mere, osećaja za paradoks. To je jedna posebna vrsta inteligencije koju glumac i glumica, koji su dobri komičari, moraju da imaju. Komedija se bazira na paradoksu i ona naknadno osvešćuje. Prvo dolazi smeh, a onda dolazi razmišljanje. Tako da ja beskrajno volim da igram komediju.

"ŠOVINISTIČKA FARSA" U 4 NASTAVKA

Na pitanje da li je tačno da je samo Zoran Radmilović odigrao više predstava od njega, "Radovana Trećeg" je odigrao 299 puta, kaže:

- Ne znam tačno taj podatak. Ne znam tačno ni koliko je "Kir Janja" odigrano, ali ja imam jednu predstavu, koju sam odigrao 1.800 puta "Šovinističku farsu". Doduše, u četiri nastavka. Ali, prvi nastavak koji sma igrao sa Josifom Tatićem, mojim dragim prijateljem i koelgom, za osam ili devet godina, odigrao sam 800 puta. Tako da je to fenomen.

Glumac se prisetio da je u "Braći Karamazovima" svojevremeno igrao Aljošu Karamazova, a da je u to doba u Narodnom pozorištu bila mala ekipa koja je igrala poker.

EPILEPTIČNI NAPAD ALJOŠE KARAMAZOVA

- Ja sam voleo da igram karte i dan-danas ih volim. Dakle, ja sam u mantiji, igram pravoslavnog iskušenika, ali imam duboke džepove u mantiji, koji se ne vide. Bila je jedna vrlo napeta situacija u pokeru, gde je bilo hoće li partner platiti nešto ili neće. Na kraju partner plati, ja dobijem, sakupim sve te novce, cigarete, upaljač... Trpam u te džepove od mantije i u poslednjem trenutku stižem na scenu. Kraj scene te velike čuvene predstave je epileptični napad Aljoše Karamazova, koji smo mi izmislili, a koji je Ljubiša Georgijevski režirao, te se ja u nekom epileptičnom luku tresem na samoj sceni, ali nisam svestan da u tom trenutku iz moje mantije, toga kaluđera, isposnika mladog, ispadaju karte, novac, cigarete, upaljač i to se sve prosipa ispred publike. A ja pritom uopšte nisam svestan da se to sve događa, jer sam u velikom epiletičnom transu - priča Ejdus.

Trenutno igra i "Rodoljupce" u Narodnom pozorištu u režiji Andraša Urbana.

- Sterija je napisao "Rodoljupce", ali kada ih je napisao, shvatio je šta je napisao. U zaveštanju je rekao: "Odigrati 40 godina posle moje smrti!" - kaže glumac.

(Telegraf.rs / Izvor: Ekspres)