Nekoliko mučnih fotografija srpske i hrvatske nejači koja beži od ustaša, nacista, italijanskih fašista i četnika (FOTO)

Šta se desi kada se neko pozove na Boga i veru da bi progonio i klao pripadnike drugih nacionalnosti, znamo i bez priloženih fotografija. Ali, one su toliko snažne i dramatične, toliko potresne i ljudske, da ih treba posebno izdvojiti

Tokom poslednjih nekoliko vekova, značaj religije u unutrašnjem životu ljudi širom Evrope, pa i sveta, neprestano je slabio. Vera je, jednostavno, bila u opadanju. Ljudi su se i dalje držali njenih spoljnih manifestacija, ali na psihološkom planu ona više nije bila onoliko značajna koliko je bila u srednjem veku. Nastao je vakuum u društvu, i nešto je taj vakuum moralo da ispuni.

Preporučujemo

Tako su nastale ideologije, neke jasno određene, a neke potpuno neodređene, neke nepodložne subjektivnom doživljaju, a neke tome izuzetno podložne. Primer prve svakako bi mogao biti komunizam, koji je u dobroj meri determinisan „kanonima“ svojih „apostola“ poput Marksa, Engelsa, Lenjina, Staljina, Tita, Maoa, Pola Pota i drugih. Šta se desi kada neko za božanstvo proglasi utopijsku zamisao ostvarivu u dalekoj budućnosti — videli smo iz krvavih podruma NKVD-a i sovjetskih gulaga, ali i iz „lijevih skretanja“ jugoslovenskih komunista tokom 1941-1942. godine, kao i iz obračuna sa političkim neistomišljenicima nakon rata.

Primer druge mogao bi biti nacionalizam, koji se javljao u raznim oblicima (neki su imali i svoje „kanone“, poput fašizma i nacizma), ali koji je prečesto bio (a i danas jeste) zabašuren religijom kojoj konkretni narod pripada, koja je tako postajala nacionalna religija sa nacionalnom svrhom (u našem slučaju, to je ono kada neko o Srpskoj pravoslavnoj crkvi kaže, da je najvažnije što je „sačuvala identitet srpskog naroda tokom turskog ropstva“, o čemu bi moglo da se polemiše), a sam Bog — nacionalni Bog, iako je Bog sam po sebi Gospod celog čovečanstva.

Iz naše subjektivne, sprske i pravoslavne perspektive, bilo bi istinito reći da je najprimitivnije ogrtanje nacionalizma religijom, najprimitivniji vid pravdanja nacionalističkih zločina verom i Bogom — ideologija ustaškog pokreta. Da li je to objektivno istinito, nije sad ni važno, jer relativni položaj tzv. NDH u odnosu na ostale slične režime ne igra ama baš nikakvu ulogu u prirodi ili broju njihovih zločina prema Srbima, Jevrejima, Romima, i hrvatskim komunistima.

Šta se desi kada se neko pozove na Boga i veru da bi progonio, mučio i klao pripadnike drugih nacionalnosti, znamo i bez priloženih fotografija. Ali, ove fotografije su snažne i treba ih izdvojiti.

(Telegraf.rs)