Vladeta Jerotić održao je mnogo jaku lekciju o ljubavi i u jednoj kratkoj priči objasnio suštinu svega
Jerotić smatra da većina današnjih ljudi svojom ljubavlju u vezama i brakovima guši svoje partnere
Voleti drugog čoveka znači i razumeti ga, a svakako i - opraštati mu, rekao je akademik Vladeta Jerotić kada su ga pitali šta je prava ljubav.
- Nije, doduše, lako voleti čoveka onakvog kakav jeste, ali samo ako budemo u stanju da ga ne samo prihvatimo već i da ga zavolimo upravo onakvog kakav jeste, podstaći ćemo ga da postane onakav kakav može da bude. Zato, ako nekoga stvarno volite, pokušajte da ga promenite svojom ljubavlju, a ne ultimatumima - rekao je on.
Jerotić je dodao da većina današnjih ljudi svojom ljubavlju u vezama i brakovima guši svoje partnere. Zapravo, smanjuju im slobodni prostor, ucenjuju, pristiskaju, ne dozvoljavaju svom partneru da i dalje bude individua. Profesor Jerotić vidi šta je uzrok.
- Razume se da je glavni uslov da roditelji zavole dete, njihov sopstveni odnos u ljubavi. Česte nesuglasice u braku, otvorene svađe i preljube, agresivna potreba jednog ili drugog bračnog partnera da vlada onim drugim - "Ako me voliš, ispunjavaj moju volju“ - otvoreno ucenjivanje dece, kao i nevidljiva ili vidljiva borba partnera oko pridobijanja deteta za sebe i na kraju rastava braka.
On smatra da je glavno pitanje kako iz sveg ovog emotivnog i kognitivnog haosa među roditeljima naučiti dete da voli!
- Koga da voli? Valjda najpre svoje roditelje, a onda u toku života bračnog partnera, prijatelja, svoj narod, svoju profesiju. On smatra da su prevelika očekivanja u ljubavnim, a potom i u bračnim odnosima najveći krivac za razna razočaranja - kaže profesor.
On kaže da inteligentni mladi ljudi uočavaju još jednu pogubnost u bračnim odnosima svojih roditelja.
- Agresivna želja za vladanjem i pokoravanjem onog drugog partnera, ali onda i deteta! Zašto bi onda mladi ljudi danas uopšte stupali u bračni odnos kada im preti opasnost od pogrešnog emotivnog vezivanja (sa težnjom razočaranja zbog prevelikih očekivanja, koja - razočaranja mogu dovesti do depresije i samoubistva, ali i osvetoljubivog promiskuiteta), a onda i ropske zavisnosti od jačeg u braku.”
(Telegraf.rs/piplmetar)