Da nije bilo Pupina, čuvena "Kosovka devojka" možda nikada ne bi nastala: Ovo niste znali o životu dva velikana
Malo je poznato da je svetski poznati naučnik Mihajlo Pupin u đačkim danima bio zainteresovan za slikarstvo
Izložba "Dakle, Vi ste taj Uroš Predić", povodom 160 godina od rođenja jednog od najvećih srpskih slikara realizma, koja je za dva meseca trajanja u zrenjaninskom Narodnom muzeju privukla rekordan broj od preko 7.000 posetilaca, a koja se trenutno može videti u galeriji SANU u Knez Mihailovoj ulici otkriva i zanimljiv segment posvećen odnosu dvojice velikana - Uroša Predića i Mihajla Pupina.
NAJVEĆA TAJNA MIHAJLA PUPINA: Nije hteo da umre dok se ne pomiri sa Teslom!
Preporučujemo
Šurda iz Vrućeg vetra bio je stvaran lik: Živeo je u Vlasotincu, a svi su dolazili kod njega da slušaju anegdote
Uporedili su srpski i ruski, za koje već znamo koliko su slični, ali ovaj "bratski" jezik nikom ne bi ni pao na pamet (VIDEO)
Mihajlo Pupin i Uroš Predić upoznali su se u osnovnoj školi i ostali prijatelji do kraja života.
Kako Uroš navodi u svojoj "Autobiografiji" kada pominje Pupina, "iako četiri godine stariji, bio je moj drug iz đačkog doba u Crepaji gde smo zajedno pohađali nemačku školu kao pripremu za prelaz u Pančevačku realku".
Malo je poznato da je svetski poznati naučnik Mihajlo Pupin u đačkim danima bio zainteresovan za slikarstvo. Narodni muzej u Zrenjaninu čuva jedini poznati njegov crtež na kome je portret Pupinovog učitelja iz Idvora Koste Isakovića. Da je kojim slučajem Pupin postao umetnik sigurno bi ga u tome podržao prijatelj Uroš Predić.
Njih dvojica su razvili veliko prijateljstvo koje nije prestalo ni u trenucima kada su živeli daleko jedan od drugog. Po završetku pančevačke gimnazije, Uroševa sledeća životna stanica bio je Beč, a Mihajlova Prag, pa Amerika. Prvi put nakon odlaska u inostranstvo sreli su se 1887. godine kada je Pupin posetio svog druga u Orlovatu, odnom selu Uroša Predića.
Pri svakom susretu Pupin je ubeđivao Predića da s njim pođe u Ameriku, navodeći mu za primer uspeh Paje Jovanovića, ali Uroš je svaki put kategorično odbijao iako nije finansijski "najbolje stajao".
Takođe je svaki put odbijao novac od Pupina, jer nije želeo milostinju, a Mihajlo kako bi mu pomogao kupovao je njegove slike, kojima više nije znao ni broj, pa ih je poklanjao muzeju.
Vrhunska dela Uroša Predića - Siroče na majčinom grobu i Hercegovački begunci - sa Svetske izložbe u Parizu 1889. otkupio je Mihajlo Pupin ne dozvolivši da završe u nekoj privatnoj kolekciji. Smatrao ih je izuzetno važnim za Srbiju i poklonio ih je Narodnom muzeju u Beogradu.
O Pupinovoj ponudi da ode u Ameriku, Predić je svoju odluku obrazložio u "Autobiografiji".
- Nisam ga poslušao, kao čovek bez velikih ambicija, vezan ljubavlju za svoj rod i zadovoljan onim što se ovde može postignuti dobrovom voljom i savesnim radom - napisao je Predić. Sa poslednjeg susreta je i nastao prvi portret Mihajla Pupina koji se danas čuva u Matici srpskoj.
(Telegraf.rs/j.kulas@telegraf.rs)