Objavljena knjiga o životu legendarnog Popare

Posebno su zanimljive Rankićeve, javnosti dosad nepoznate priče sa snimanja serije "Poslednji čin"

Iz štampe je nedavno izašla iz štampe knjiga Zoran Rankić o beogradskom glumcu i književniku Zoranu Rankiću, čiji je autor i priređivač novinarka Zvezdana Stanković. Ipak, mnogi su, na pomen njegovog imena zbunjeni dok se ne kaže - Popara u "Srećnim ljudima" ili Nikola Kalabić.

POPARA ZA TELEGRAF: Narod voli prevarante, ceo Herceg Novi mi je vikao: "Mmmm"! (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

Nekoliko rečenica koje se citiraju je i sam improvizovao. Recimo to "gospođice, gospođo". Tekst je prvobitno glasio: "Izvinite, ne znam da li ste gospođica ili gospođa", a ovo je anegdota o tome.

- Posle serije sam letovao u Herceg Novom. Idem čamcem, ulazim u luku. Tamo se odigrava vaterpolo utakmica, a ja treba da prođem. Ulazim na Škver, između tribina, i čujem kako svi viču "Mmmmmm". Onako postiđen, jedva sam čekao da prođem gužvu. Nisam ni vezao čamac, odmah sam otišao u kafanu - rekao je Zoran Rankić.

Inače, veći deo ove knjige čine Rankićeva sećanja. On nam, kao vrsni pripovedač i satiričar originalnog stila, približava umetnički, pre svega pozorišni svet Beograda, ali i onaj boemski, onako kako ga je on video i doživeo, od početka šezdeseditih, kada iz Narodnog pozorišta Sarajevo prelazi u Beogradsko dramsko.

Posebno su zanimljive Rankićeve, javnosti dosad nepoznate priče sa snimanja serije "Poslednji čin" (1981), kao i niz priča vezanih za sve ono što se događalo posle emitovanja, a što odlično opisuje političko vreme koje je nastalo neposredno posle Titove smrti.

Te priče postaju još zanimljivije u trenutku kada nam Rankić otkriva da su se njegov otac Mihailo i Nikola Kalabić ne samo znali iz svojih školskih dana u Derventi, već da je deo školovanja Nikola Kalabić proveo u kući Rankićevog dede, Jovana, i delio sa Mihailom istu sobu.

Za vreme Drugog svetskog rata dolazi do dva dramatična susreta Mihaila i Nikole u Gornjem Milanovcu. Mnogo decenija kasnije, Zoran Rankić je maestralno odigrao na televiziji lik Kalabića, koji je u međuvremenu postao istorijska ličnost o čijoj se pravoj sudbini ni danas ništa ne zna.

U ovoj knjizi Rankić vrlo duhovito i upečatljivo oslikava portrete glumaca, ali i drugih umetnika. Pred nama, gledaocima koji se još uvek sećaju njihovih glumačkih kreacija, ponovo se pojavljuju glumci koloritnih i životnih naravi i karaktera: Milivoje Živanović, Pavle Bogatinčević, Branko Pleša, Stevo Žigon, Drakče Popović.

Tu su i priče o pesniku Liberu Markoniju, književniku Slobodanu Stojanoviću, rediteljima Bori Draškoviću, Savi Mrmku. I na sceni i van nje, uglavnom sa mestom radnje u glumačkom salonu, vidimo Rankićeve dogodovštine i dosetke u sadejstvu sa vrsnim komičarima Beogradskog dramskog: Žikom Milenkovićem, Tomom Kuruzovićem, Eugenom Verberom, Miodragom Debom Popovićem.

Ništa manje zanimljiva su sećanja Zorana Rankića na Sarajevo, uloge koje su ga preporučile za prestoničko pozorište, ali i mladalačke tuče, kao i nagoveštaji nacionalnih i verskih sukoba koje je u svojoj poeziji predvideo.

A ni u poglavljima koja se bave Rankićevim ostvarenjima na televiziji, kao i književnom radu, ne nedostaje duhovitih priča, anegdota, intervjua, Rankićevih pesama, aforizama, portreta umetnika sa kojima se družio, kao i krokija zanimljivih ličnosti i slučajnih prolaznika koje je Rankić prikazao na originalan satiričarski način.

(Telegraf.rs)