Kako je Dikan, najvažniji srpski strip preživeo pola veka: Imao je više od 400.000 čitalaca i postao simbol pop kulture (FOTO)

Bolje biti slobodan majmun, nego pokoran čovek. Vraćam se gore

Najuticajniji i verovatno najvažniji junak modernog srpskog stripa - Dikan, poznat i kao srpski Asteriks, uskoro puni pola veka postojanja i u tom periodu ovaj je strip uspeo i da bude akciona komedija i oštra satira na političke teme u SFRJ. Komedija o pustolovinama dva Stara Slovena- bio je za decu, a stariji su od te 1969, pa do danas mogli žestoko da se štrecnu na opaske junaka koji su u Titovo vreme kritikovali šta se nije smelo kritikovati. Mnogo toga iz Dikana aktuelno je i danas, kao da je juče pisano.

Sumnjamo da ste videli Božićni strip iz 1937. godine u kojem Miki Maus okreće prase na ražnju (FOTO)

Preporučujemo

Zbog toga je proteklog vikenda na Međunarodnoj strip konferencija "Kragujevac, godine osme", u organizaciji Udruženja ljubitelja devete umetnosti "Svet stripa" učestvovao Lazo Sredanović, autor "Dikana", ilustrator i karikaturista. Strip je izlazio u svakom broju "Politikinog zabavnika", imao je više od 400.000 čitalaca i dosegao nivo ikone popularne kulture.

Sloj za decu i sloj za odrasle

- Strip prati pustolovine dva Stara Slovena, Dikana i njegovog vernog pratioca ujaka Vukoja. Dikan je dobrodušni snagator sa buzdovanom u ruci, koji iznad svega voli slobodu i neće u lance. Vukoje je predstavljen kao mudar, neko ko omogućava da stvari budu dovedene u ravnotežu.

Radnja stripa je smeštena u vreme pre Velike seobe naroda u VI veku, uglavnom na Balkanu, dok su u kasnijim epizodama likovi bili transponovani i u daleku prošlost, kao i u buduće vreme. Ja sam crtao Dikana, ali od nedavno sam i pisao tekstove, u tri poslednje epizode - objašnjava Lazo Sredanović.

Strip Dikan idejno je osmislio Nikola Lekić (1925 -2002), glavni urednik "Politikinog zabavnika", nekadašnji dopisnik Politike iz Rima, vrstan poznavalac evropskog stripa. Tekstove za epizode su pisali i Ninoslav Šibalić, Milenko Maticki, Branko Đurica i Slobodan Ivkov, kao i sada sam Lazo Sredanović. Od 2013. godine objavljuju se knjige sa stipovima o Dikanu.

Urednik "Dikana" u koricama, Zoran Stefanović objašnjava da je reč o stripu iz više slojeva, ali neki od njih mogu samo stariji da vide, dok deca prepoznaju slojeve zabave i avanture.

Rat zbog gramatike

- Ipak, "Dikan" kroz Stare slovene priča o nekim važim tadašnjim fenomenima, koji su i današnji fenomeni. Kada danas, sa ove distance čitate neke od tih epizoda, zaprepašćeni ste koje istine scenaristi stripa govore kroz slojeve koje mi stariji vidimo. Tu su i ozbiljne sociološke analize naših mana - objašnjava Stefanović.

Tako u stripu "Dikan i poslednje Frrruke", dve oblasti- Donje i Gornje Frukište, ratuju zbog poslednjeg para mitskih životinja koje im daju hranu i odeću, pa niko ne mora da radi. Stanovnici te dve oblasti izumiru, ali ne žele da se udruže jer među narodima postoje "ogromne kulturološke razlike". Tako jedni kažu- trbuv, a drugi- trkuk, jedni kažu fruka sa dva "r", a drugi sa tri.

Na to Dikan prostodušno kaže "Nisam znao da se može ratovati zbog gramatike i pravopisa", a Vukan dodaje "Samo da nas ne uvuku u to". Ako se zna da je epizoda pisana u vreme Hrvatskog proljeća- Maspoka (Maspok- masovni pokret ili Hrvatsko bio je nacionalistički i secesionistički pokret 1971. godine i zahtevao je isključenje upotrebe srpskog jezika u Hrvatskoj) lako se može shvatiti da je u nju utkano dosta tadašnjih dnevno- političkih tema.

Posle nekih od epizoda Sredanovića su prijatelji s čuđenjem znali da pitaju kako to da nije zatvoren. Ista priča bila je i sa scenaristom Lekićem. Trebalo je imati hrabrosti 1972. godine otvoreno kritikovati stanje u SFRJ koja je bila na ivici rađanskog rata. Posle toga Lekiću "odozgo" poručuju da prikoči sa političkim porukama u stripu, a onda nastaje epizoda "Prvi reli". U njemu glavni junak treba na vizantijskom dvoru da se pokloni tamošnjem vojvodi Oktanu. Pokušava, ali ne može.

Nesavitljiva kičma

Ujak Vukoje objašnjava:

- Nije to ništa čudno! Nesavitljiva kičma je nasledna osobina...poentira mudri ujak, a scenarista šalje poruku.

Satira i parodija se vraćaju u kultnoj epizodi "Dikantrop i Vesna Sapiens", koja se događa stotinama hiljada godina unazad. Razne vrste primata odlučuju- postati ljudi ili ostati majmuni. Jedan kaže, penjući se na granu:

- Bolje biti slobodan majmun, nego pokoran čovek. Vraćam se gore.

U stripu "Dikan i špijuni" iz 1974. godine zemljom vlada uzurpator koji u jednom momentu kaže- Zakon mora uvek da bude na mojoj strani, jer ga ja pravim. Nakon toga za "Dikana" dolazi rez koji je i dalje pod velom tajne, posle 1975. godine "Dikan" nije izlazio sedam godina.

Ali danas, pola veka od pojave u SFRJ, on postoji.

(Marija Raca)