U kom trenutku je seksualno nasilje postalo umetnički performans i da li bi lomljenje lobanje Džoniju Rackoviću bilo umetničko delo?

Nenad Džoni Racković, samozvani beogradski multimedijalni umetnik, simulirao je seks nad nepoznatom devojkom, a deo javnosti je u tome video performans

Da je bilo koji drugi neočešljani pedesetogodišnjak sa skejtbordom usred noći uhvatio nepoznatu devojku sa leđa i simulirao seksualni odnos sa njom, javnost bi ga do sada tri puta osudila. Zašto, onda, kada to uradi umetnik, nasilje proglašavamo umetnošću, a nasilnika - performerom?

Nenada je žena izbacila iz kuće! Godinu dana je živeo na beogradskom asfaltu, a onda je usledio preokret (FOTO)

Preporučujemo

U noći gradskih izbora Nenad Džoni Racković, samozvani beogradski "multimedijalni umetnik, glumac, pisac, provokator, skandal majstor, intelektualac i ekscentrik" uradio je baš to - zgrabio je devojku sa leđa, podigao je i na njoj simulirao seks. Devojka mu je udarila šamar, a deo društva iz "kruga dvojke" ga je pomazio po licu. Drugi deo javnosti nije. Za njih je Racković najobičniji nasilnik koji je, kako je neko napisao ovih dana, "kad se nadobijao batina na Miljakovcu, otišao u centar gde ga neki smatraju za umetnika".

Ali, kod ovih prvih, umesto osude Rackovića osuđeni smo svi mi koji, avaj, ne razumemo savremenu umetnost. Osuđeni smo svi mi koji ne možemo da pojmimo da je svaki potez multimedijalnog ekscentrika umetnost, a da smo svi mi samo sporedni likovi u njihovom performansu. Treba li sad da se zapitamo da li bi umetnički performans bio i to da je te večeri neko ozbiljno prebio Džonija Rackovića i polomio mu lobanju?

Oni koji se umetnošću bave i koji bi prvi morali da prepoznaju i ono što umetnost nije, prvi su stali u odbranu Rackovića. “To je Džoni, šta vam je”, "Seljaci, ne razumete umetnika", "On jeste specifičan, ali nije silovatelj".

- Umetnik Racković, naime, živi svoj život kao umetnički aktivizam i obratno. To što vas je poškropila neka kap njegova dara, sve i da je, kao što nije, šetao patku, bio bi to umetnički čin, što uvek, a u njegovu slučaju poglavito, znači - politički čin - napisao je reditelj Gorčin Stojanović.

Nije ovo licemerje nepoznato. Kada se čovek sa mnogo novca drogira - on je uživalac droga, nije narkoman! Ako holivudska zvezda menja partnere svakog dana - on je plejboj, nije promiskuitetan tip. Kada se milioner kupa u šampanjcu - on je ekscentrik, nije bahat čovek. A kada Džoni Racković napadne ženu - on je umetnik, nije manijak.

Racković objašnjava da je do svega došlo zbog njegove želje da pomogne okupljenima da naprave dobru fotografiju.

- Hteli su da naprave snimak da i ja budem na njemu, pa sam pokušao jednu da uhvatim oko struka. I oni tu kao nešto reaguju, i ja se, kao, ‘ajde dobro, spustim. I vidim, one se, kao, domunđavaju nešto i jedna od njih siđe dole i nabode me pesnicom u glavu - objasnio je on za jedan list.

Kolege napadnute devojke iz Inicijative "Ne davimo Beograd" smatraju da ovaj čin nije šala, nije performans, nije umetnička sloboda, već seksualno nasilje.

- I kao što mnoge među nama to, nažalost, vrlo dobro znaju, seksualno nasilje od strane ove osobe, ne dešava se prvi put - kažu oni.

Oni ističu da Racković dobija prostor na umetničkoj sceni i da taj prostor zloupotrebljava podmećući nasilje nad ženama kao umetnost, performans, neočekivani i šokantni izraz.

- Pozivamo galerije, kao i širu javnost na javnu osudu čina i ličnosti Nenada Rackovića. Smatramo da je krajnje vreme da stanemo na put muškarcima koji koriste svoju moć da čine nasilje nad ženama, kao i da o tome javno progovorimo - kažu u Inicijativi.

Vesna Stanojević, rukovodilac Sigurne kuće, kaže za Telegraf da takvo ponašanje nikako ne može da bude u redu i da to što je napasnik umetnik nije nikakav argument u njegovu korist.

- On može "performanse" da izvodi sa glumicama, ili ako hoće sa svojom ženom ili ćerkom, ali ne sme da napada ženu koja to ne želi i da bez njene saglasnosti izvodi perfromans nad njom. To je nedozvoljeno i strašno, a i kažnjivo i on nikako ne može da se krije iza umetnosti - kaže Stanojevićeva.

Ona osuđuje i ljude koji ga pravdaju, jer na taj način potiru sav trud i napor koji je urađen na podizanju svetsi o neophodnosti osude svakog nasilja nad ženama.

- Ako je neko nešto uradio što nije dozvoljeno, a neko ga pravda, taj neko bi uradio isto to. Nema tu opravdanja - kaže Stanojevićeva.

(G. Avalić/g.avalic@telegraf.rs)