"Brzinom munje je bio osuđen": Potresni govor Svetozara Cvetkovića i minut ćutanja za Glogovca na predstavi posle sahrane (FOTO)
Nakon potresnog govora, Cvetković je pozvao sve prisutne da ustanu i minutom ćutanja odaju počast Nebojši Glogovcu, što je cela sala i učinila
Da je prerana smrt jednog od najvećih glumaca današnjice - Nebojše Glogovca duboko potresla celu Srbiju i region, a naročito glumački svet, pokazalo se i sinoć, kada je kompletna glumačka postava predstave "Pijani" koja se igra u Ateljeu 212, pred početak komada, izašla na scenu kako bi odala poštu voljenom kolegi i prijatelju.
Preporučujemo
"Dragi naš, ona pesma u nama, nikad više ista": Čitulja koja kida dušu, kolege sa klase se oprostile od Glogovca (VIDEO)
Divnom zetu, prijatelju, kolegi, umetniku: Novine pune potresnih poruka upućenih Nebojši Glogovcu (FOTO)
Tom prilikom Svetozar Cvetković obratio se publici i potresnim govorom podsetio sve na nenadoknadiv gubitak.
- Danas je u Beogradu posle podne sahranjen naš kolega i prijatelj, jedan od glumaca sa ovih prostora, čovek koji je plenio... Neizbrisiv trag je ostavio iza sebe, u godinama u kojima ne zaslužuje da ode. Mi smo svi, bez obzira kojem pozorištu pripadali na neki način šokirani. Brzinom munje je bio osuđen... - samo je deo govora koji je pred početak predstave održao glumac Svetozar Cvetković.
Poslušajte ceo govor:
Nakon potresnog govora, Cvetković je pozvao sve prisutne da ustanu i minutom ćutanja odaju počast Nebojši Glogovcu, što je cela sala i učinila.
Nakon toga odigrana je predstava.
Predstava "Pijani" rađena je po tekstu Ivana Viripajeva, u režiji Borisa Liješevića. Radnja komada smeštena je na Zapadu, u nekom od današnjih velegrada, gde je 14 likova, među kojima su bankari, menadžeri, dobrostojeći sloj savremenih tehnokrata i intelektualaca i jedna prostitutka iz različitih razloga - pijani.
To pijanstvo je, međutim, samo maska preko koje oni mogu da se osmele i kažu istine koje čak ni sami sebi ne smeju trezni da priznaju, istine koje otkrivaju koliko besmisleno, ništavno i podlo žive.
U "kolektivnom monologu" neki od njih ipak dolaze do saznanja da na svetu postoji i nešto drugo, nešto zbog čega vredi živeti, a to su ljubav i nada.
Ovo je filozofska komedija o otkrivanju i samospoznaji koja sadrže opomenu i poziv svima da se više ne boje i da se konačno prepuste životu, a nosi jaku poruku - da je sve prolazno, pa i život, i da se treba prepustiti, jer nas sve pre ili kasnije čeka neizbežna smrt, koje se svi do jednog plašimo, samo malo ko to zaista priznaje.
U predstavi inače igraju Marta Bjelica, Nebojša Ilić, Jelena Đokić, Isidora Minić, Bojan Žirović, Svetozar Cvetković, Dara Džokić, Nenad Ćirić, Branka Šelić, Vuk Jovanović, Dejan Dedić, Branislav Trifunović, Strahinja Blažić i Jelena Petrović.
I možda bi ova predstava izgledala sasvim drugačije, da nije bila odigrana na dan kada je Glogovac sahranjen, a skoro sve njegove kolege koje su igrale u toj predstavi bile samo nekoliko sati pre na ispraćaju prerano preminulog Nebojše Glogovca. Možda bi ostavila manju gorčinu u grlu i težinu u želucu da jedan od likova nema galopirajući rak zbog koga umire za četiri meseca...
Možda. Svakako je vredi pogledati, samo što su je neki od nas gledali u najtežem mogućem trenutku.
(J.O.Dž.)