Upij se u mene zagrljajem jednim, ko groznica tajna struji mojom krvi: Očajna pesma Milana Rakića (VIDEO)

Rakićeva ljubavna poezija je prožeta snažnom senzualnošću, žudnjom, opisom uživanja u trenutnim telesnim strastima i ljubavnim zanosima koje, pak, priznaje kao jedinu iskrenost i istinu između dva bića

Za srpskog pesnika Milana Rakića možemo reći da je pored Dučića i Šantića najznačajniji pesnik srpske moderne poezije. Strogi i iskreni Skerlić kazao je za Rakićevu poeziju da je ona "u pogledu tehnike, poslednja reč umetničkog savršenstva u srpskoj poeziji".

"Van tebe druge misli ne postoje, samo dok spavam ti se nekud gubiš": Bezvremenski stihovi Stevana Raičkovića (VIDEO)

Preporučujemo

Rakićeva ljubavna poezija je prožeta snažnom senzualnošću, žudnjom, opisom uživanja u trenutnim telesnim strastima i ljubavnim zanosima koje, pak, priznaje kao jedinu iskrenost i istinu između dva bića. Ljubav je u njegovim pesmama stavljena "pod lupu hladnog razuma", a sreća je samo varka i prolaznost.

Najpoznatija takva njegova pesma je svakako "Iskrena pesma", koja je deo školske lektire. No, jedna druga, koja na sličan način oslikava odnos između dva bića u vrtlogu strasti, je "Očajna pesma".

U ovoj pesmi lirski subjekat očajnički želi da se preda radostima prave i velike ljubavi, no pomisao da će doći vreme kada će se sve čulne želje i strasti ugasiti, uveravaju ga da treba ostati zauvek hladan i na distanci. Ali, uzavrele strasti i žudnje uvek će kod Rakića naći načina da se ispolje.

Očajna pesma

Upij se u mene zagrljajem jednim,

ko groznica tajna struji mojom krvi,

krepko stegni moje telo, nek se smrvi,

i daj mi poljupce za kojima žednim.

Kao Hermes stari i s njim Afrodita,

stopi se u meni strašću tvojom celom,

da sav iznemognem pod vitkim ti telom,

i da duša moja najzad bude sita…

Kad pomislim, draga, da će doći vreme

kad za mene neće postojati žena,

kad će čula moja redom da zaneme,

i strasti da prođu kao dim i pena,

a da će, još uvek, pokraj mene svuda

biti mesečine pod kojom se žudi,

i mladih srdaca što stvaraju čuda,

i žena što vole, i voljenih ljudi,

vrisnuo bih, draga, riknuo bih tada

kao bik pogođen zrnom posred čela

što u naporima uzaludnim pada

dok iz njega bije krv crna i vrela…

Upij se u mene zagrljajem jednim,

ko groznica tajna struji mojom krvi,

krepko stegni moje telo, nek se smrvi,

i daj mi poljupce za kojima žednim…

Poslušajte recitaciju Očajne pesme:

(Telegraf.rs)