NAJSRPSKIJA SENKA NAD BALKANOM: Prizor od koga je uzdrhtalo srce svakog pravog Srbina! (FOTO)

"Senke" su po mnogo čemu najsrpskija domaća serija za dugo vremena. Beograd je centar sveta, a samim tim i Srbija. Ne samo što je naš mentalitet prikazan onakvim kakav on jeste, ne samo što tu postoji široka paleta različitih tipova ljudi sa kojima smo svi blisko upoznati, od heroja do izdajnika, od dilera do psihopata, nego su povrh svega još i naša megalomanija i etnocentrizam dobili uporište i opravdanje

Možda najređa vrsta ljudi danas u Srbiji je ona koja tvrdi da serija "Senke nad Balkanom" ništa ne valja. Toliko je retka, i toliko ta tvrdnja zvuči suludo, da se može naći samo među anonimnim komentatorima po internetu, koji nisu baš spremni da iza svog stava stanu imenom i prezimenom.

Preporučujemo

Praktično sve što se tiče "Senki" odrađeno je, što se kaže — svetski. Produkcija, režija, scenario, kasting, konačno i najvažnije gluma, uz možda par izuzetaka koji tumače manje uloge i koji ne briljiraju kao što to čine Nebojša Dugalić (general Živković), Goran Bogdan (Mustafa Golubić), Žarko Laušević (princ Đorđe), Nenad Jezdić (Krojač), Gordan Kičić (Alimpije Mirić), Žika Todorović (dr Babić), Aleksandar Galibin (baron Vrangel), Toni Mihajlovski (Hadži-Damjan Arsić), Bojan Navojec (Ante Pavelić), Sebastijan Kavaza (Gabrijel Maht), Miloš Timotijević (Vojin Đukić), Voja Brajović (Taki Papahagi), Nikola Ristanovski (dr Arčibald Rajs) te, naravno, Dragan Bjelogrlić (Andra Tanasijević-Tane) i Andrija Kuzmanović (Stanko Pletikosić), i mnogi drugi.

Optužbu da serija nije istorijski tačna iznose ljudi kojima nije u potpunosti jasno da ne gledaju dokumentarac već televizijsku seriju, koja ima uporište u opštim, okvirnim činjenicama, ali koja je po svojoj suštini fikcija.

Optužbu da su Srbi i Rusi predstavljeni na rđav način, opet, iznose ljudi kojima nije u potpunosti jasno da postoje Srbi i Rusi koji jesu onakvi kakvima su predstavljeni u seriji; blago rečeno postoje, vidimo ih svuda oko sebe, svakoga dana. Neko je podsetio na činjenicu da smo vekovima veličali hajduke i oko njih gradili jedan bitan segment našeg identiteta: pa šta je, onda, sada problem?

Izgleda da bi neki bili najsrećniji da su autori snimili sterilnu, dosadnu seriju u kojoj je sve ulickano, u kojoj postoji jasno razgraničenje na dobre i zle momke (da ne bi morali mnogo da razmišljaju), u kojoj je taj period naše istorije romantizovan i idealizovan (istim ljudima smeta kada to isto vide u starijim filmovima iz vremena socijalističke Jugoslavije).

Međutim, "Senke" su po mnogo čemu najsrpskija od svih domaćih serija za dugo vremena. Beograd je centar sveta, a samim tim i Srbija, u toj epskoj borbi protiv sila zla koje žele da zagospodare planetom koristeći se drevnim relikvijama "natopljenim krvlju naših predaka".

Ne samo što je naš mentalitet prikazan onakvim kakav on jeste, ne samo što tu postoji široka paleta različitih tipova ljudi sa kojima smo svi blisko upoznati, od heroja do izdajnika, od dilera do psihopata, nego su povrh svega još i naša megalomanija i etnocentrizam dobili uporište i opravdanje.

Jedna od najsrpskijih scena, jako realna i poznata svima, koja se takođe nekima nije dopala, jeste prizor iz sredine osme epizode, kada se inspektor Tane posle kraće apstinencije od alkohola nakon onog brutalnog prebijanja od strane Krojača i njegove ekipe, te posledičnog oporavka, vrati flaši posle razgovora sa dr Rajsom u "Burencetu".

Skupa sa kolegom Stankom Pletikosićem, on sedi u bašti svoje omiljene kafane i loče. Noge digao na drugu stolicu, zavalio se, i naliva se. Noć je duboka i ulice su prazne. Boemski, nema šta, i srpski, nema šta. Neki bi rekli — balkanski, baš kao i te senke. A ako se na to doda i razgovor njih dvojice koji se, nakon Stankovog pitanja "kako će oni sve to sami" (da pobede sve te moćne neprijatelje), završava Tanetovim odgovorom: "Je*aćemo im majku"... Pa šta ćete srpskije od toga?!

(Telegraf.rs)