Vuk Stefanović Karadžić voleo je samo Anu Kraus, a ona nije imala lepo mišljenje o Srbiji, i postoji dokaz za to (FOTO)

Vuk je često putovao i pisao je svojoj ženi Ani kako bi bilo dobro da porodica dođe za njim u Srbiju

Žena Vuka Stefanovića Karadžića, Ana Kraus nije želela da živi sa svojim mužem u Srbiji, o čemu govori sačuvana prepiska između njih dvoje, naročito ona iz 1830. i 1831. godine. Iako je Vuk bio odvojen od svoje porodice čak 11 godina, kako je izračunao jedan od biografa, Ana nikako nije želela da sa njim dođe u Srbiju, bez obzira na to što je muž to stalno od nje zahtevao.

Ko uči zbog znanja, a ko zbog ocena: U Srbiji sve više "vukovaca", ali da li oni zaista toliko vrede?

Preporučujemo

Vuk je često putovao i pisao je svojoj ženi Ani kako bi bilo dobro da porodica dođe za njim u Srbiju.

Karadžići su se preselili u Zemun koji je u to vreme pripadao austro-ugarskoj, a trebalo je da pređu da žive u Beogradu, ali Ana nikako nije želela da napusti austrijsku okupacionu zonu i stupi na tlo mlade srpske Kneževine.

Vuk je stanovao u Beogradu, a Ana sa decom u Zemunu. Iako je Vuk, s vremena na vreme, nagovarao Anu da pređe reku, ona je uvek nalazila način da izbegne da to uradi.

- Po mom mišljenju, bolje je da odustanemo od našeg puta za Beograd ako je to skopčano s raznim neprilikama i poteškoćama. Novca nemam više mnogo i neću imati dovoljno do kraja septembra. No ne pitaj me gde sam tako mnogo potrošila. Ako ne veruješ meni, bolje se raspitaj kod drugih ljudi kako je sve skupo u Zemunu i čovek ne može ni da dobije šta hoće i šta želi - stoji u Aninom pismu od 18. avgusta 1830. godine.

Anino mišljenje o Srbiji najpotpunije je izraženo u pismu od 12. marta 1831. godine:

"Htela sam još juče da ti pišem, ali nisam mogla. Još na putu iz kontumaca došlo mi je da zaplačem, a kada sam stigla kući izbio je moj bol, gorko sam plakala, te sam već mislila kako ću se ugušiti u suzama. Počela je da me trese jaka groznica i bila sam primorana da legnem u krevet. Teško mi je kad pomislim da treba sa svojom jadnom decom da živim sa one strane; više volim da me smrviš skupa sa ovim plodom koji nosim pod srce; zgazi me nogama kao crva koji zna samo da se grči ali ne može da pomogne sebi! Znam da će se tvoj bes na meni iskaliti, jer ne mogu da ispunim tvoju želju, ali ne mogu samu sebe prisiliti, stoga ti kažem da mi se osvetiš ako misliš da sam zaslužila. Iz tvojih ruku smrt mi neće biti teška…

Gajio si uvek preveliku ljubav prema svojoj otadžbini. I ja volim tvoju otadžbinu, jer volim tebe. Ali možeš i sam uvideti da ja u tvojoj otadžbini ne mogu da živim, naročito pod današnjim okolnostima, među ljudima koji govore drugim jezikom, imaju druge navike, običaje i veru…

Moje se srce neće smiriti dok mi ne obećaš da me nećeš voditi u Tursku, čak i kad bi me tamo i knjeginjom načinio. Više volim da budem ovde, makar i među poslednjim ženama. Za sada jedino želim da krenem tebi na nekoliko meseci, radi dogovora o mnogim stvarima, ali te zaklinjem našom ljubavlju i vernošću, da mi u vreme mog porođaja dozvoliš da se vratim…"

Posle ovoga, Vuk je odustao od nagovaranja, pa se prepiska vratila ustaljenim tokovima, sa novcem kao glavnom temom.

(Telegraf.rs)