Fotografija misica Srbije i Hrvatske iz 1930. godine: Jedan detalj na njoj otkriva da smo nekad bili jedno (FOTO)

Da li danas možete da zamislite ovakav prizor?

Kako su mediji sredinom 30-ih godina 20. veka pisali, posleratni svet je izmislio atrakciju koja je obuzela čitavu planetu i proširila se na sve strane sveta. Reč je izborima za mis. Na sinoćnoj izložbi "Gradovi u pokretu" u Istorijskom muzeju Srbije prikazana je i fotografija na kojoj su mis Srbije i mis Hrvatske u narodnim nošnjama. 

Ove slike su svedok odrastanja srpske dece u poslednjih 100 godina. Jedan deo njihove mladosti će ostati večita enigma (FOTO)

Preporučujemo

Mediji su pratili misice na svakom koraku i izveštavali o svemu. Pisali su o njihovoj novoj frizuri, o haljinama, o iskustvima sa putovanja po gradovima Evrope i o anegdotama sa snimanja.

Na fotografiji koja je prikazana na sinoćnoj izložbi prikazane su mis Srbije i mis Hrvatske koje su u narodnoj nošnji. Sede na stolici, na sebi imaju lentu i gledaju u stranu.

Bile su simbol lepote tog vremena i sve devojke su želele da budu kao one. A i ne samo to - na fotografiji su njih dve zagrljene i sa osmesima. Izgledaju kao da su sestre. Obema je na lenti ćirilicom ispisan naziv teritorije. Nikome to nije smetalo u to vreme.

Prvi izbor za mis Jugoslavije je održan 1926. i dve lepotice koje su najviše profitirale od tog takmičenja bile su Italina Lida - Ida Kravanja iz Divače kod Trsta i Štefica Vidačić iz hrvatske Požege.

Prema jednoj priči, Idi Kravanji je majka zabranila učešće na finalnom izboru za najlepšu Jugoslovenku, ali je ta lepotica poslednjim vozom stigla u Zagreb u trenutku kada je žiri već birao najlepšu od tri finalistkinje.

Izložba "Gradovi u pokretu" prikazuje novinske fotografije iz međuratnog perioda dveju novoosnovanih nacionalnih država, fokusirajući se pritom na četiri grada koja je ova promena pogodila na sasvim različite načine: Istanbul i Ankaru u Republici Turskoj, Beograd i Sarajevo u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Slike koje su predstavljane na ovoj izložbi pružaju neočekivani uvid u tuđe, a ipak bliske načine života.

Prolaznici, odeveni po najnovijoj modi, probijali su se kroz saobraćaj modernog grada, tik uz novoizgrađene objekte i brojna gradilišta.

Fotografije su raspoređene u pet tematskih celina: Centar grada, Narod i kult tela, Odevanje i društvene klase, Dokolica i druženje i Čaršija.

Njima se dokumentuje urbani javni život, koji je u Istanbulu, Beogradu, Ankari i Sarajevu bio začuđujuće sličan.

Veliki deo fotografija iz međuratne štampe prikazuje sportske aktivnosti i parade. Upadljiva je mobilizacija oba pola. Dok su se mladići izlagali telesnim vežbama kako bi branili naciju, devojke su sa svojim revolucionarnim kratkim frizurama i minimalistički  krojenom sportskom opremom otelotvorile narodni preporod.

U Jugoslaviji su veliki broj pobornika imala panslovenski orijentisana sokolska društva. Ona su promovisala nacionalno zajedništvo jugoslovenskih naroda raskošnim sletovima, husarskim uniformama i stilizovanim narodnim nošnjama.

(K.Bezbradica-k.bezbradica@telegraf.rs)