Dejan Stojanović predstavlja svoj "Svet u nigdini": Imam previše planova, a nedovoljno vremena (FOTO)

Delo odlikuju epski zamah, raznovrsnost tema, obuhvatanje ne samo zemaljske dimenzije, i u prostornom i u vremenskom smislu, već takođe i vanzemaljske, onostrane dimenzije oličene kosmosom i Bogom

Dejan Stojanović, srpsko-američki pesnik, publicista, poslovni čovek i bivši novinar, u svoju bogatu biografiju nedavno je dodao i jednu pentalogiju "Svet u nigdini". Naslovi pojedinačnih knjiga ove pentalogije su: "Ozar", "Svet i Bog", "Svet u nigdini", "Svet i ljudi", "Dom svetlosti".

Marjam je pobegla iz rodnog Irana, pa preko teško ranjenog Sarajeva stigla u Beograd. Danas ima važnu poruku za sve ljude sveta (FOTO)

Preporučujemo

Svi urnebesni izgovori koje Srbi koriste kad ne vrate knjigu u biblioteku u roku: Neki ih vrate tek posle 10 godina!

Knjiga je u formi tzv. prosimetrum-a – kombinacija poezije i proze i sadrži 17 pesničkih formi koje nikada ranije nisu upotrebljene u srpskoj poeziji, a od kojih četiri nikada ranije nisu upotrebljene bilo gde u svetu.

Delo odlikuju epski zamah, raznovrsnost tema, obuhvatanje ne samo zemaljske dimenzije, i u prostornom i u vremenskom smislu, već takođe i vanzemaljske, onostrane dimenzije oličene kosmosom i Bogom. Takođe, knjiga sadrži elemente epskog dela, esejistike, romana, drame, kao i dominantnu crtu čiste filozofije.

• Da li ste i pre ove knjige objavljivali nešto slično, kombinaciju poezije i proze, ili ste se ipak fokusirali samo na poeziju?

- Skoro sve moje knjige do sada bile su knjige pesama, osim knjige mojih odabranih intervjua (koja je sadržala i nekoliko proznih tekstova) i najveće antologije srpske drame na engleskom jeziku, koju sam priredio sa Brankom Mikašinovićem, u kojoj smo predstavili deset srpskih dramskih pisaca ("Selected Serbian Plays", Izabrane srpske drame). Prvi put sam sada kombinovao prozu i poeziju u jednoj istoj knjizi. Međutim, moja najranija ljubav bila je filozofija. Takođe, već i na samom početku bavljenja poezijom, imao sam želju da napišem i roman.

- Negde oko svoje dvadesete godine napisao sam početne stranice tada zamišljenog romana, ali su ovi rukopisi nestali u Peći, posle rata devedesetih godina, kada je objekat u kojem su bili, zajedno sa stotinama stranica mojih drugih rukopisa, filozofskih i esejističkih, bio srušen. Drugim rečima, u meni je uvek živela neka vrsta multidisciplinarnosti, ne samo u pogledu pisanja, nego i mojih drugih ljubavi. Privlačio me mnogo i film kao mladog čoveka, i u smislu glume i u smislu režije. Imam i jedno čisto filozofsko delo, skoro završeno, na engleskom jeziku. Nisam ga završio iz čudnih razloga. Naime, uz sve ovo, ja sam se u Americi bavio i biznisom što je uzimalo veliki deo mog vremena takođe.

• Kakav je osećaj kada Vas citira neko poput Šeron Stoun, a znamo da to nije prvi slučaj da Vas neko od svetski poznatih ličnosti citira?

- Na internetu ima dosta mojih pesama i citata na engleskom jeziku i kao rezultat toga, mada ne želim da ovo zvuči pretenciozno, mislim da me na blogovima citiralo nekoliko stotina hiljada ljudi. Među njima bilo je i vrlo poznatih ljudi u raznim oblastima, od novinara do šefova velikih kompanija, kao i filmskih ili muzičkih zvezda. Ova činjenica, sama po sebi, ne mora značiti mnogo u vrednosnom smislu, ali tu je bilo i dosta profesora univerziteta i profesora ili učitelja kreativnog pisanja na univerzitetima. Zatim, u jednoj priči, bivši Poet laureat Alabame (Sue Brennan Walker) pominje stihove iz moje pesme, a drugi pisac, koji je priču posvetio meni, bio je finalista na konkursu za priču Texas Observer-a.

- U njegovoj priči, on koristi jednu moju pesmu i govori o svojoj ćerki koja je naučila srpski jezik zbog ljubavi prema pesniku koji je napisao tu pesmu. Takođe, jedan američki professor i pisac me zamolio za dozvolu da koristi jednu moju pesmu u svom romanu, kao i jedna spisateljica iz Kanade koja želi da svoj novi roman završi mojim stihovima.

- Kako svi verovatno znamo da je Šeron Stoun glumica sa izuzetno visokim IQ-om, onda možemo verovati i u njene literarne ukuse. Takođe, indijski glumac Šah Ruk Kan citira samo poznate pisce kao što su Oskar Vajld, na primer. Ovo sve otkriva da veliki broj mojih stihova, sami po sebi izazivaju veliku pažnju i zato ih ljudi širom sveta citiraju. Meni to svakako godi jer, između ostalog, služi i kao neka vrsta orijentira o potencijalnom pihvatanju moga dela na drugim jezicima. Na mene to sigurno ne utiče kao što bi možda uticalo na nekog suviše mladog pisca ili nekog ko bi bio malo naivniji u smislu literature jer, ipak, najvažniji sudija u umetnosti jeste vreme.

- Vreme određuje ko gde pripada, a ja sam se uvek borio za kvalitet i nikad nisam imao dilemu između popularnosti i vrednosti, kao što nikada nisam pravio kompromise koji bi me udaljili od onoga što mislim da predstavlja pravu vrednost. Veliki broj ljudi nisu svesni u dovoljnoj meri da, najčešće, ono što je najpopularnije u svetu literature, nažalost, ne samo da nije i najvrednije nego i ne zadovoljava kriterijume umetnosti pa se ne može ni smatrati umetnošću. Takva dela, obično prozna, ja ne bih ni nazvao literaturom kao vrstom umetničkog angažmana nego komercijalnom prozom koja ne zadovoljava visoke umetničke standarde.

- U ovom smislu je američki pisac Džon Grišam za svoja dela, u jednom intervjuu na američkoj televiziji, rekao da on ne smatra da je ono što on radi umetnost (literatura u užem smislu) već da je reč o komercijalnoj prozi (popular fiction). Ipak, on je mnogo bolji pisac od većine popularnih pisaca u svetu koji se takođe bave komercijalnom literaturom ali istovremeno smatraju da su i vrhunski umetnici (ovom izjavom Grišam je dokazao visoku dozu intelektualnog poštenja i trezvenosti).

- Mislim da bi bilo vrlo važno da ljudi postanu svesni ove distinkcije. Da ne govorimo o svetu novinarstva. U Srbiji, recimo, nazivaju novinarima i veliki broj ljudi koji po definiciji ne bi mogli biti svrstani u novinare. To sve vodi haosu, konfuziji i rušenju kriterijuma.

• Da li je, zbog svega što ste do sada postigli, veća Vaša odgovornost za ubuduće?

- Ovo može da zvuči paradoksalno, ali moja odgovornost je uvek bila toliko velika da me to verovatno i kočilo do te mere da ja nisam napisao ili objavio ni 10% od onog što je stvarno ležalo u meni kao stvaralački potencijal. Ovo me sve raduje na ljudskom planu ali na stvaračkom planu, ja imam svoje kriterijume ali i ograničenja koja me onemogućavaju da ostvarim i delić onoga što bih stvarno želeo. Ovo, takođe, otkriva da će verovatno moja najnovija knjiga, ili buduće knjige, biti dobro prihvaćena na drugim jezičkim govornim područjima.

- Mogu navesti jedan primer: kada je Žaklina Kenedi Onazis jednom citirala Konstantina Kavafija, odjednom se povećao interes za ovog pesnika u Americi i mnogi ljudi su počeli da kupuju njegovu knjigu pesama i da ga pominju u razgovorima. Mislim da je pesmu Konstantina Kavafija, “Itaka”, koju recituje Šon Koneri, videlo blizu million ljudi na Youtube-u. Samo jedno citiranje pesme Vistana Hju Odna u jednom holivudskom filmu skrenulo je veliku pažnju na tu pesmu koju su posle mnogi pominjali, ali je to skrenulo veću pažnju i na samoga pesnika.

• Vašu poeziju karakteriše posebna, filozofska nota, smatraju kritičari. Kako biste Vi opisali sopstvenu poeziju?

- U svakom slučaju, reč je o refleksivnoj poeziji. Ja nisam nikada mogao bez filozofa u sebi i ja smatram da to nije nedostatak već prednost. U najnovijoj knjizi, navodim mišljenja nekih od najvećih pesnika u istoriji, kao Kolridža na primer, koji tvrdi da “nikada nijedan čovek nije bio veliki pesnik, a da nije u isto vreme bio i izuzetan filozof”. Mislim da su neki od kritičara koji su priložili radove za Zbornik o mojoj najnovijoj knjizi, Svet u nigdini, moju poeziju i nazvali filozofskom. Filozofija je u bazi svega što ljudi stvaraju jer bez filozofije u naučniku, na primer, nema prave nauke.

- Samo nas filozofija nagoni da postavljamo najdublja pitanja i da tražimo odgovore na njih. Svaki je naučnik u istoriji morao imati filozofa u sebi, od Arhimeda, preko Njutna, do Nikole Tesle inače ne bi bilo velikih dela i otkrića. Tako i u umetnosti, filozofija je prikrivena ali svi veliki pisci su na neki način bili i filozofi. Setimo se samo Dantea, Šekspira, Getea, Šilera. Najstariji grčki filozofi, pre Sokrata, pisali su svoja filozofska dela u stihu, a da ne pominjemo jedno od najpoznatijih dela u istoriji literature, Lukrecijevo delo “O prirodi stvari” (De rerum natura).

• Koliko Vam je svestranost pomogla u pisanju?

- Nisam siguran da li se ovo može direktno identifikovati, ali to je dobro pitanje jer možda indirektno upućuje na jedno drugo, a to je, koliko je važno postići ili dostići neku vrstu sveobuhvatnosti u svome delu. Ako, recimo, analiziramo velika dela svetske literature, lako dolazimo do zaključka koliko su takva dela univerzalna. Bez ikakve želje za poređenjem, setimo se Homera, Dantea, Šekspira, Servantesa, Tolstoja, Dostojevskog ili našeg Njegoša. Čak i ako pomislimo na pisce koji nisu baš tako veliki kao Dante ili Šekspir, recimo Bajron ili Kits, ipak osećamo da su oni obuhvatali ceo svet. Emili Dikinson je jedan od mojih najomiljenijih pesnika (pesnikinja). Ako zanemarimo pisce velikih epskih dela, ona i Kavafi nalaze se na samom vrhu moje liste.

- A ona nije decenijama izlazila iz svoje sobe i objavila je samo četiri pesme za života, a prošetala je svojim mislima ne samo planetom Zemljom već i Svemirom. U tom smislu, samo neka vrsta svestranosti vodi ka ovoj vrsti sveobuhvatnosti jer ona mora biti bazirana na razumevanju i sveta i onoga o čemu se piše. Najverovatnije da bez ove svestranosti, ako je istina ono što kažete, niti bih ja bio ono što jesam niti bi bilo moguće moje delo kao takvo.

• Šta je filozofija, kako biste je Vi definisali?

- U mojoj najnovijoj knjizi tvrdim da su i religija i filozofija izrasle ili nikle iz poezije. Prva molitva je najverovatnije bila u vidu pesme. Ako pođemo od samog korena grčkih reči, a to su ljubav i mudrost, onda shvatamo da je ljubav prema mudrosti u bazi filozofije. Iako je ovo kliše, ipak ove dve reči odvojeno, i ako nisu u ovom kontekstu, moraju biti u vrhu vrednosnog sistema svakog čoveka koji teži da ispuni svoj život smislom i sadržajem. Ako je mudrost u bazi filozofije, ja bih dodao da dobrota mora biti u bazi mudrosti, mada ovo nije originalna misao. Smatram da dobrota mora biti u bazi mudrosti zato što bez dobrote, teško da neko može da stvara i dolazi do pravih zaključaka i ispravnih sudova, čak nezavisno i od inteligencije.

- Međutim, najbolji način da otkrijemo značaj filozofije, a time i odgovorimo na pitanje šta je filozofija, jeste ako pokušamo da dočaramo odgovor na pitanja kao što su: šta je to filozofija nauke? Šta je to filozofija muzike? Neko će se možda zbuniti, ali ja bih se zapitao i šta je to filozofija literature u širem smislu ili poezije u užem smislu i šta je to filozofija umetnosti? Ako se zamislimo nad ovim pitanjima, onda shvatamo da prave, vrhunske, nauke nema bez filozofije i da se ni u jednoj oblasti ljudskog stvaranja ne mogu ostvariti veliki rezultati bez filozofije.

- Na primer, neki naučnik može u matematici doći do određenih rezultata čak mehaničkim putem kada ga njegovo stručno znanje vodi rezultatima relativno nezavisno od dubine misli. Ali, samo onaj naučnik koji u matematici, teorijskoj fizici, ili bilo kojoj drugoj naučnoj oblasti probudi, ili ima filozofa u sebi, može ostvariti velike rezultate. U bazi filozofije je misao i samo mislilac može biti filozof, a naučnik koji nije i mislilac, teško može računati na velike rezultate jer će njegovi tehnički rezultati kasniti za misaonim zaključcima i počesto će kao takvi ostajati nedorečeni i nedovršeni.

- Samo mislilac može da probija sve okvire i da gde drugi vide kraj, on nađe rešenje i novi put. Na primer, kada sam gledao jedan video velikog i popularnog naučnika Maćia Kakua u kojem se bavio pitanjem pomirenja Ajnštajnove teorije relativiteta i rezultata kvantne fizike, on je matematičkim putem dolazio do simbola ili znaka beskonačno, i tako je došao do zaključka da ih je nemoguće pomiriti jer je rezultat pogrešan. Ipak, iako ja nisam naučnik, zapitao bih se da možda svi nismo zarobljenici postojeće paradigme u kojoj naša ideja o beskonačnosti može biti pogrešna. Želim da kažem da je moguće da je rezultat pogrešan ne zato što je pogrešan sam po sebi već možda zato što je naša interpretacija pojma kao što je beskonačnost pogrešna.

- Ukoliko je naše razumevanje pojma koji istražujemo pogrešno, onda mi ne možemo znati sa sigurnošću da li je naš rezultat tačan jer je on ograničen našom mogućnošću da ga shvatimo nezavisno od toga što smo sami došli do tog rezultata. Ovakvim problemima se bavi filozofija i to je filozofija na delu. Baviti se odgonetanjem svih pojava i pojmova vidljivog i nevidljivog sveta i nalaženjem rešenja jeste najednostavniji odgovor na pitanje šta je filozofija onako kako ja to vidim. Ali, najverovatnije da je u bazi filozofije težnja za otkrivanjam i pronalaženjem smisla i osmišljavanjem samog postojanja.

• Ima li života bez filozofije, i gde je granica između filozofiranja i sanjarenja?

- Života bez filozofije ima, ali koliko smisla ima u životu lišenom bilo kakve filozofije, to je drugo pitanje. Međutim, ni na ovo pitanje ja ne mogu dati lak odgovor; ne zato što je pitanje toliko teško već zato što ja smatram da je sve život. Naime, u mom sistemu vrednostu i u mom filozofskom pojmovniku, ako ga tako možemo nazvati, ne postoji ništa što je neživo osim samoga ništa ili ništavila. U mojoj filozofiji živ je i organski i neorganski svet. Ali, ono što čini razlike u svim ovim pojavama jeste stepen njihovog osvešćenja. Ja smatram da je svest u bazi celog sveta i svake pojave što ne znači da svaka pojava ili fizički entitet, bilo koje vrste, ima svest o tome.

- Verovatno da ima dosta života u orlu koji ima vid jači od ljudskog od četiri do osam puta ili u vuku koji može da čulom mirisa oseti svoj plen na tri kilometra daljine, ali da se ne udaljim previše od Vašeg pitanja. Verovatno da je zlonamerna ili pogrešna upotreba reči filozofiranje doprinela da kada neko kaže – on filozofira, obično se to shvata kao gubljenje vremena ili nelogično prazno jezičko ispucavanje, tako da kažemo. To se često može čuti, iako se reč ne vezuje za prave filozofe već za ljude koji, drugim rečima, i ne znaju šta pričaju. Ali, ako govorimo o pravoj filozofiji i razmišljanju najdubljih filozofa, onda moramo ceniti njihovu intelektualnu moć pre svega.

- Kao što i sa samim terminom filozofiranje postoji neprikladna konotacija u smislu pogrešne upotrebe termina (odnosno upotrebe koja se ne odnosi na pravu filozofiju), tako isto mislim da postoje različiti pogledi na to šta je sanjarenje. Želim da napravim ove distinkcije da bismo bili sigurni da se razumemo i da dočaram približno šta filozofija i sanjarenje znače u mom sistemu što se neminovno ne mora podudarati sa tuđim shvatanjima filozofije ili sanjarenja.

- Ako sada želim da direktno odgovorim na vaše pitanje, moram reći da mi, kao ljudska vrsta, ne znamo tačno šta je san i šta je sanjarenje. Naša percepcija realnosti ograničena je i kao takva upravlja našim mislima, a mi takođe robujemo i nasleđu i naučenom. Zato često mislimo da je dobro samo ono što je realno; drugo je pitanje što se nikada ne zapitamo, a šta je to realnost ili realni svet. Međutim, ako dublje zađemo u samu bit sveta i realnosti, možemo doći do zaključka da ništa nije tako bukvalno realno kao što izgleda i da u samoj bazi realnosti može počivati neka vrsta iluzije. U ovom smislu san, kao sanjarenje, može nas voditi ka dubljim suštinama i može nam ponuditi jednu realniju sliku realnosti koja golim okom nije vidljiva.

- U mom svetu, sanjarenje je podjednako jako kao i ono doživljavanje sveta koje mi generalno smatramo realnim. Šta je imaginacija ako ne neka vrsta sanjarenja? Intuicija takođe izmiče definiciji ili jasnom shvatanju, a bez imaginacije i intuicije nemoguće je stvoriti ne samo vrhunsku umetnost već i nauku. Čovek je morao sanjati o letu pre nego što je sebe snabdeo mogućnostima I spravama za let. U Leonardovoj glavi živeo je san koji se nastavio. San o elektricitetu datira još od starih Grka koji su ga otkrili šest vekova pre naše ere u vidu statičkog elektriciteta, a nastavio se preko mnogih drugih naučnika bez kojih Teslina otkrića ne bi ni bila moguća; pomenućemo samo Faradeja koji je otkrio zakon indukcije i prvi proizveo električnu struju upotrebom magnetnog polja i stvorio electromotor i dinamo.

- Možda je najednostavnije da kažemo da sanjarenje, ili san, imaginacija, intuicija, mogu biti polazne tačke ali da se ipak u svetu nauke i umetnosti sve mora materijalizovati. Sanjarenje ne sme biti izgovor za uludo proćerdavanje života i vremena. Sanjarenje mora imati smisla da bi bilo opravdano. Granica između sanjarenja i filozofije jeste u tome da sanjarenje mora biti u službi filozofije, a nikako gospodar u celom procesu.

- Sanjarenje mora imati granice i biti povezano sa ozbiljnim radom i rigoroznom disciplinom da bi se ostavrili željeni rezultati. Bez discipline, nemoguće je ostvariti slobodu ili željeni stepen slobode. Sanjarenje ne sme biti izgovor za gubljenje vremena već samo podstrek zasnovan na zdravim osnovama, a ne iluzijama što ljudi često povezuju ili izjednačavaju sa sanjarenjem.

- Da bih bio još precizniji, recimo, svi fantaziraju, ali postoji velika razlika između fantazije i imaginacije. Samo oni ljudi koji imaju imaginaciju, stvaraju velika dela dok skoro svako fantazira. Često se fantaziranje predstavlja kao sanjarenje, ali ja govorim o sanjarenju kao imaginaciji i ova distinkcija je važna jer postoji velika razlika između ova dva pojma.

• Mora li pisac ili pesnik da bude sanjar, ili nije neophodno?

- Već sam u prethodnom odgovoru ponudio odgovor i na ovo pitanje. Smatram da vrhunska dela nisu moguća bez imaginacije, a ja imaginaciju mogu uslovno poistoveti sa sanjarenjem u najboljem smislu te reči.

• Gde pronalazite inspiraciju?

- U nekim svojim esejima već sam odgovorio na ovo pitanje. Smatram da se inspiracija, kao takva, javlja samo kod izuzetno mladih pisaca na početku njihovih karijera, a da profesionalni pisci ne čekaju inspiraciju već rade, pišu, i u samom procesu stvaranja uranjaju u stanja zanosa u kojim stanjima se s vremena na vreme rađaju svetlosti nepredvidljivih inspiracija. Mislim da najvećim stvaraocima u bilo kojoj oblasti nije teško da pronađu inspiraciju. Meni lično sve je inspiracija. Od nekog lista do promene boja na planini koju gledam, ako sam u takvoj prilici, tokom dana, do ljudskih lica, pojava. Ali, što možda zvuči paradoksalno, meni je uvek bio inspiracija i nevidljivi, ili metafizički, svet.

• Šta Vam najviše nedostaje u Americi? A koje su prednosti Amerike?

- Trenutno sam u Srbiji i mogu Vam reći da osećam neku vrstu nostalgije što me iznenadilo. Kulturni šok koji sam doživeo, posle povratka u Srbiju posle skoro 25 godina, bio je neuporedivo jači od kulturnog šoka koji sam doživeo kada sam prvi put stigao u Ameriku. Amerika je zemlja, kako je govorio moj prijatelj Branko Vukotić (sestrić crnogorske Kraljice Milene), sa stotinu lica. Međutim, mnogi ljudi pričaju o Americi na bazi poznatih klišea iako ništa o njoj ne znaju u dubljem smislu. Amerika je zemlja ogromnih mogućnosti što je još jedan u nizu klišea, ali to je još uvek tačno.

- Šta će se desiti s Amerikom ne znamo tačno niti tačno možemo predvideti puteve kojima će se kretati. Amerikanci su u proseku dobri ljudi. Amerika je kontinent; američki univerziteti su najbolji u svetu; na Univerzitetu Čikago (University of Chicago) predavalo je oko 80 dobitnika Nobelove nagrade. Amerika ima veliku literaturu, Vitman, Emili Dikinson, Melvil, Hemingvej, Ficdžerald, Ezra Paund, Eliot, i da ne nabrajamo, bili su Amerikanci. Amerika ima i mane. Sa američkom politikom ne moramo se uvek slagati, ali to je jedna ogromna zemlja koja je bila osnovana na bazi ideja izuzetnih ljudi kao što su bili Džeferson, Adams, Džordž Vašington i drugi.

• Mislite li da poezija može da promeni svet?

- Dobro je što ste ovo pitali jer me uvek nerviralo što ljudi govore, uključujući i mnoge pisce, da knjige ne mogu da promene svet. Sasvim suprotno, ja mislim da jedino što je menjalo, što je promenilo, i što još uvek menja svet, jesu knjige. Da, mislim da poezija može da promeni svet i mislim da ga je uvek menjala mada ti načini i te promene nisu bile dovoljno vidljive. Ali, pošto bi ovo mogla biti tema za ceo esej, možda je bolje da ne idemo u dalju elaboraciju. Samo ću postaviti retoričko pitanje: Da li je iko ikada izmerio Homerov uticaj na državu ili države starih Grka? Pravi rezultati bi pokazali, mada je nemoguće do kraja sprovesti ovakva istraživanja, da je uticaj bio mnogo veći nego što sanjamo. Ideja Srpstva, na primer, održala se zahvaljujući poeziji i to onoj koja umnogome podseća na poeziju starih Grka – naše epske pesme. Zar ima lepote bez poezije? U svemu što je lepota, postoji poezija, a lepota menja svet i čini ga prihvatljivijim i udobnijim, podnošljivijim.

• Recite nam nešto o Vašoj novoj knjizi?

- Moja najnovija knjiga je pentalogija i u njoj se nalaze knjige sa naslovima Ozar, Svet i Bog, Svet u nigdini, Svet i ljudi i Dom svetlosti. Moglo bi se reći da je glavna tema knjige potraga za istinom i Bogom. Knjiga je u formi tzv. prosimetrum-a – kombinacija poezije i proze; sadrži 17 pesničkih formi koje nikada ranije nisu upotrebljene u srpskoj poeziji, a od kojih četiri nikada ranije nisu upotrebljene bilo gde u svetu. Uz sonetnu koronu sa sedam soneta, sonetni venac sa petnaest, u ovoj knjizi se pojavljuje i dupli sonetni venac sa 29 soneta, što je jedinstveno u svetskoj poeziji. Knjiga sadrži elemente epskog dela, esejistike, pa čak romana i drame, kao i dominantnu crtu čiste filozofije.

• Kakvi su Vam planovi za naredni period?

- Imam previše planova, a nedovoljno vremena. Imam i nekoliko neobjavljenih knjiga na engleskom jeziku; većinom pesničkih ali i proznih. Žao mi je što još uvek nisam objavio jedno čisto filozofsko delo, pisano na engleskom, i skoro završeno pre pet godina, ali ipak nedovoljno doterano u jezičkom smislu jer engleski ipak nije moj maternji jezik. Ovo delo tretira neka od najvažnijih pitanja u istoriji filozofije na, čini mi se, jednostavan način. Postavio sam sebi na samom početku zadatak da ova knjiga ne sme preći 150 stranica. Knjiga dovodi u pitanje naše pojmove i shvatanja realnosti, materije, kao što se bavi i pitanjima vezanim za kvantnu mehaniku, crnu materiju, crnu energiju, zakrivljavanje prostora.

(J.O.Dž.)