U ovaj novembar čamotni i sivi, ne postoji Život drugde neg u Smrti: Stihovi Jovana Dučića dodatno će obojiti ove jesenje dane
Prvu zbirku pesama Dučić je objavio u Mostaru 1901. u izdanju mostarske Zore, zatim drugu u Beogradu 1908. u izdanju Srpske književne zadruge
Jovan Dučić je bio srpski pisac, pesnik i diplomata. Jedan je od najznačajnijih pesnika srpskog modernizma i najznačajniji liričar. Bio je i jedan od osnivača Narodne odbrane, nacionalne nevladine organizacije u Kraljevini Srbiji.
Da li je ovo najlepša srpska ljubavna pesma? Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi...
Preporučujemo
Italijani ne odustaju dok ne uzmu slike iz našeg Narodnog muzeja: Traže samo najvrednije!
Kritike na račun Sajma knjiga zbog vašarske atmosfere: "Izložbena aktivnost nestala, ostao karneval"
Prvu zbirku pesama Dučić je objavio u Mostaru 1901. u izdanju mostarske Zore, zatim drugu u Beogradu 1908. u izdanju Srpske književne zadruge. Pisao je dosta i u prozi: nekoliko literarnih eseja i studija o piscima, Blago cara Radovana i pesnička pisma iz Švajcarske, Grčke i Španije.
Biran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije, a za redovnog člana izabran je 1931. godine.
Kao i Šantić, Dučić je u početku svoga pesničkog stvaranja bio pod uticajem Vojislava Ilića, ali kad je otišao na stranu, on se toga uticaja sasvim oslobodio i izgradio svoju individualnu liriku prema uzorima francuskih parnasovaca, dekadenata i naročito simbolista. U doba opšteg kulta prema modi sa Zapada, njegova je poezija odista značila novinu i osveženje, i u motivima i u izražaju.
Padanje Lišća
Koračaše nema, hladna, pored mene,
bez srebrne suze u mutnome oku;
Kraj nas behu mrtve ruže i vrbene,
padalo je veče na vodu široku
Stare jedne reke. Njen je korak bio
ko korak samoće, nečujan i setan.
Besmo tako tužni; Nas tištaše tiho
isti jad bez suza i bol istovetan.
Mrak bolesne noći zasipaše prahom
platane po vrtu, jezero prozirno;
Naša srca behu ispunjena strahom
tuda, gde sve tako umiraše mirno.
I kad u to veče što sve većma mrači,
približismo usta što ledeno ćute,
vaj, mi osetismo, s užasom, da znači
i taj svaki poljub smrt jedne minute.
Svaki udar srca, smrt nečeg što živi!
Svaka želja strepi da će nešto strti!
U ovaj novembar čamotni i sivi,
ne postoji Život drugde neg u Smrti.
(Telegraf.rs)