U ovaj novembar čamotni i sivi, ne postoji Život drugde neg u Smrti: Stihovi Jovana Dučića dodatno će obojiti ove jesenje dane

Prvu zbirku pesama Dučić je objavio u Mostaru 1901. u izdanju mostarske Zore, zatim drugu u Beogradu 1908. u izdanju Srpske književne zadruge

Jovan Dučić je bio srpski pisac, pesnik i diplomata. Jedan je od najznačajnijih pesnika srpskog modernizma i najznačajniji liričar. Bio je i jedan od osnivača Narodne odbrane, nacionalne nevladine organizacije u Kraljevini Srbiji.

Da li je ovo najlepša srpska ljubavna pesma? Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi...

Sva ljubav ovog sveta stala je u 9 strofa: Sergej Jesenjin je recitovao najlepše stihove svojoj majci (FOTO)

Prvu zbirku pesama Dučić je objavio u Mostaru 1901. u izdanju mostarske Zore, zatim drugu u Beogradu 1908. u izdanju Srpske književne zadruge. Pisao je dosta i u prozi: nekoliko literarnih eseja i studija o piscima, Blago cara Radovana i pesnička pisma iz Švajcarske, Grčke i Španije.

Biran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije, a za redovnog člana izabran je 1931. godine.

Kao i Šantić, Dučić je u početku svoga pesničkog stvaranja bio pod uticajem Vojislava Ilića, ali kad je otišao na stranu, on se toga uticaja sasvim oslobodio i izgradio svoju individualnu liriku prema uzorima francuskih parnasovaca, dekadenata i naročito simbolista. U doba opšteg kulta prema modi sa Zapada, njegova je poezija odista značila novinu i osveženje, i u motivima i u izražaju.

Padanje Lišća

Koračaše nema, hladna, pored mene,

bez srebrne suze u mutnome oku;

Kraj nas behu mrtve ruže i vrbene,

padalo je veče na vodu široku

Stare jedne reke. Njen je korak bio

ko korak samoće, nečujan i setan.

Besmo tako tužni; Nas tištaše tiho

isti jad bez suza i bol istovetan.

Mrak bolesne noći zasipaše prahom

platane po vrtu, jezero prozirno;

Naša srca behu ispunjena strahom

tuda, gde sve tako umiraše mirno.

I kad u to veče što sve većma mrači,

približismo usta što ledeno ćute,

vaj, mi osetismo, s užasom, da znači

i taj svaki poljub smrt jedne minute.

Svaki udar srca, smrt nečeg što živi!

Svaka želja strepi da će nešto strti!

U ovaj novembar čamotni i sivi,

ne postoji Život drugde neg u Smrti.

(Telegraf.rs)