Dva koncerta Sofije Perović za ljubitelje čarobnog zvuka čembala (FOTO)

Kao operski reditelj pred beogradskom publikom debitovala je 2014. godine režijom Monteverdijeve opere Krunisanje Popeje na velikoj sceni Madlenijanuma

Koncerti Sofije Perović biće održani 5. i 6. novembra u okviru XIV međunarodnog festivala "Čembalo živa umetnost".

Prave film o knezu Lazaru, ali nemaju dovoljno novca: Treba još 20.000 evra za dokumentovanje srpske istorije (VIDEO)

Preporučujemo

U nedelju, 5. novembra u 21h u svečanoj sali Doma vojske Sofija svira kao solistkinja sa kamernim orkestrom Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane "Stanislav Binički" koncerte za čembalo Baha i Mocarta, a dirigent je Pavle Medaković.

U ponedeljak 6. novembra u 19h u Bitef teatru muzičko-plesni projekat "Dugo putovanje u sarabandu" izvodi zajedno sa studentima Instituta za umetničku igru. Koncert predstavlja dijalog čembalistkinje i igrača čiji je cilj istraživanje neotkrivenih svetova muzike i plesa i njihova sinergija.

Program čini izbor nemetričkih preludijuma i sarabandi iz svita za čembalo Luja Kuprena, Luja-Nikole Kleramboa, Elizabet Žake De La Ger, Žan-Filipa Ramoa, Johana Sebastijana Baha i Georga Fridriha Hendla.

Sarabanda je spori i dostojanstveni ples trodelnog metra s naglaskom, ili agogičkim akcentom, na drugoj dobi. Orijentalnog je porekla (mada postoje i teorije po kojima potiče iz Južne Amerike, tačnije španskih kolonija), a početkom XVI veka dolazi u Španiju odakle će se raširiti po čitavoj zapadnoj Evropi.

U Španiji je sarabanda u početku bila ženski solistički ples lascivnog i izrazito erotskog sadržaja, pa nije uživala ugled ozbiljne umetnosti i čak je bila oštro cenzurisana. U doba baroka postaje popularni dvorski ples, a u Francuskoj omiljeni ples kralja Luja XIV, čuvenog po svojoj ljubavi prema baletu. U ovom periodu sarabanda se pretežno igrala kao solistički muški ples.

Uprkos svojoj burnoj i bogatoj istoriji i zabranama izvođenja, sarabanda je postala sastavni deo i obavezni stav čembalističkih svita i komponovali su je svi velikani barokne muzike, od Kuprena i Ramoa u Francukoj, preko Persla u Engleskoj, do Baha i Hendla u Nemačkoj. Upravo zbog svoje smelosti, nesputanosti i otvorenog izražavanja osećanja sarabanda je izuzetno inspirativna umetnicima.

A s obzirom na to da, uprkos dugoj i raznolikoj istoriji ovog plesa, koraci sarabande danas nisu sasvim poznati, ona je pogodna za različite plesne eksperimente, za istraživanje i izražavanje sopstvenih emocija i težnji.

Putujući kroz istoriju sarabande muzički i baletski umetnici vajaju zvučni i vizuelni prostor stvarajući potpuno novi i neotkriveni izraz. Ova svojevrsna sinteza zvuka i pokreta, note i gesta, treba da predstavlja zajedničko putvoanje izvođača koji istovremeno zaranjaju u dubine sopstvenih neistraženih svetova i otkrivaju pred publikom ono što im je bilo nepoznato o njima samima i o umetnosti kojom se bave.

Ulaz je slobodan na oba koncerta.

KO JE SOFIJA PEROVIĆ?

Sofija Perović doktorirala je književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, a trenutno radi treći doktorat na Univerzitetu Pariz 8 iz oblasti operske režije.

Kao operski reditelj pred beogradskom publikom debitovala je 2014. godine režijom Monteverdijeve opere Krunisanje Popeje na velikoj sceni Madlenijanuma.

U decembru 2015, postavila je na scenu Bitef teatra monooperu Fransisa Pulenka Ljudski glas, sa kojom je gostovala na međunarodnom festival Kotor Art, a 2016, režirala je i producirala srpsku premijeru opere Bela ruža Uda Cimermana u Dorćol placu.

Usavršavala se u zemlji i inostranstvu kod istaknutih čembalista kao što su Žori Vinikur (Francuska), Džeremi Džozef (Austrija), Maria Luiza Baldasari (Italija), Blandin Ranu (Francuska), Havijer Nunjez (Španija), Frenk Kuper (SAD), Stefan Beši (Francuska) i drugi.

Kao stipendistkinja španske vlade 2008. i 2011. je učestvovala na Međunarodnom festivalu Manuel de Falja u Granadi gde je pohađala majstorsku radionicu Megi Kol i svirala na završnim koncertima festivala, kao i na koncertu Tocar con. Usavršavala se i na Austrijskoj baroknoj akademiji u Gmundenu (2008-2014).

Institut za umetničku igru iz Beograda, osnovan 2014. godine, pruža prvi akreditovani visokoškolski program koji omogućava studentima školovanje u oblasti visoko profesionalne umetničke igre – klasičnog baleta i savremene igre, koreografije i baletske pedagogije.

Studijski program na ovom institutu je utemeljen na savremenom konceptu i vode ga istaknuti profesori iz Srbije, kao i profesori sa Triniti Laban Konzervatorijuma iz Londona. Institut za umetničku igru organizuje osnovne i master akademske studije iz oblasti umetničke igre.

(Telegraf.rs)