O ovoj prevari i danas priča svet: Napisala je priču o dečaku Džimiju i dobila Pulicera, a onda se sve promenilo

"Džimi ima osam godina i pripada trećoj generaciji zavisnika od heroina, starmali dečak crvenkastoplave kose i toplih smeđih očiju čije tamne mršave ruke poput pega prekrivaju tragovi uboda igle", pisalo je na samom početku reportaže iz Vašington posta

Novinarka Dženet Kuk dobila je pre 37 godina Pulicerovu nagradu za novinarstvo zbog reportaže "Džimijev svet" o dečaku Džimiju, narkomanu i budućem dileru.

NOVINARKA RASPLAKALA DEČAKA: Postavila mu je jedno pitanje zbog kog su je svi NAPALI! (VIDEO)

Preporučujemo

"Džimi ima osam godina i pripada trećoj generaciji zavisnika od heroina, starmali dečak crvenkastoplave kose i toplih smeđih očiju čije tamne mršave ruke poput pega prekrivaju tragovi uboda igle", pisalo je na samom početku reportaže iz Vašington posta.

Međutim, nakon što je Kukova dobila uglednu Pulicerovu nagradu za priču, ispostavilo se da dete zavisno od droge čija je sudbina izazvala opšte sažaljenje nikada nije postojalo.

Dženet Kuk je svojim darom za pisanje i ambicioznošću uspela da uveri glavnog i odgovornog urednika Bena Bredlija i njegovog zamenika Boba Vudvorda, koji je učestvovao u razotkrivanju skandala "Votergejt", da sve izgleda verodostojno. Njenom uspehu je doprinela i njena boja kože jer su je podržali intelektualci koji su stajali iza pokreta za građanska prava.

Počela je da radi kao dvadesetpetogodišnjakinja 1980. godine za Vašington post, ali nije bila zadovoljna što piše samo za nedeljni dodatak, prenosi spiegel.de.

Kukova je istraživala narko-scenu u Vašingtonu i tada je izmislila tamnoputog dečaka zavisnog od droge, koga je nazvala "Džimi". Snimila je dva intervjua u nekoliko nedelja  i prikupila 145 stranica beleški. Dogovorila s esa urednicima da identitet ljudi iz intervjua neće biti otkriven.

Reportaža je objavljena 28. septembra 1980. godine pod naslovom "Džimijev svet" i izazvala je veliku pažnju u javnosti. Niko nije posumnjao čak ni na deo u kome opisuje kako majčin dečko pred njom, tokom intervjua, ubrizgava heroin u venu.

Čak ni na deo u kome osmogodišnjak, koji navodno sebe u budućnosti vidi kao dilera drogom, izjavljuje kao pravi profesionalac da "pažljivo prati časove matematike jer će mu biti potrebno kada kasnije bude nešto prodavao".

Mnogo čitaoca se solidarisalo sa Džimijem, ali je crnačko stanovništvo u Vašingtonu bilo za to da se otkrije identitet dečaka kome je potrebna pomoć zbog čega je gradonačelnik Marion Beri naredio da se pretraži svaki ugao Vašingtona, ali dete nije nađeno.

Prvi put je uspela da se izvuče iako se ispostavilo da u Džimijevom kraju nikog nije poznavala. Zbog nesposobnosti da se izbori s problemom narkomanije, gradonačelnik je izmislio laž: dečak je poznat vlastima i nalazi se na lečenju. Malo kasnije su objavili da je mrtav.

Tako je aprila 1981. Dženet Kuk postala prva Afroamerikanka koja je dobila prestižnu Pulicerovu nagradu. Nedugo potom, list u Ohaju iz koga je prešla u Vašington post, video je njenu zvaničnu biografiju, koju je objavio "Asošijeted pres" i video gomilu izmišljenih detalja. Obavestili su o tome njenog glavnog urednika Bredlija. Uredništvo je ispitivalo sve dok u suzama nije priznala da je lagala.

Morala je da da otkaz i vrati Pulicera, ali je čuveni pisac Gabrijel Garsija Markes rekao da je nepravedno što je dobila nagradu za novinarstvo, ali takođe i šteta što nije dobila Nobela za književnost. Više se nije pojavljivala u javnosti.

(Telegraf.rs)