Ona je ćerka Tanje Bošković, Lana Karaklajić: Napustila sam sociologiju, jer sam shvatila da želim da glumim (FOTO)

Predrasuda što je i sama glumica, će uvek biti, iako je njen talenat neosporan

Lana Karaklajić, ćerka čuvene glumice Tanje Bošković, u intervjuu za naš portal priča kako je napustila studije sociologije kako bi se ostvarila na "daskama koje život znače". Kao mlada glumica već je uspela da se ostvari u različitim ulogama, pokazujući svoj neizmerni talenat, kako u pozorištu, tako i na filmu.

Reči Tanje Bošković nateraće vas da promenite život iz korena: Na ulici svakog dana zapevam i zaplešem nekoliko puta!

Preporučujemo

Kada je birala svoj životni put, bila je na korak da donese odluku da se bavi sasvim drugačijim poslom, i da umetnost ostane uskraćena njenom interpretacijom.

- Kada sam upisala sociologiju, shvatila sam da ne mogu ni sa čim drugim da se bavim, sem glumom - rekla je Lana Karaklajić za Telegraf.rs.

Odrastanje uz pozorište i majku glumicu, dobrim delom je uticalo na odluku da svoj neosporni talenat podeli sa publikom.

- Odrastati pored roditelja koji se bave umetnošću znači biti okružen ljudima koji neguju slobodu i razumeju različitost, što je negde olakšalo moju odluku da se bavim glumom. Mislim da je to dobrim delom podstaklo moju ljubav prema pozorištu, ali to nikako nije ono što me definiše, preispitivanja i odmeravanje snaga i želje su došli kasnije - nasmejano priča Lana kako izgleda biti glumica pored činjenice da joj je majka Tanja Bošković.

Gluma je profesija koja zahteva mnogo odricanja i dokazivanja publici i samom sebi, pa životni put umetnika nije nimalo lak. A kada se na to još dodaju i predrasude koje neminovno prate svako dete koje je nastavilo putem svojih roditelja, gluma postaje još zahtevnija.

- Što se tiče predrasuda, trudim se da ih ne primećujem, uvek će biti i pozitivnih i negativnih komentara na tu temu. Biti mlad i pokušavati da se ostvariš u bilo kom poslu u ovoj zemlji je dovoljno komplikovano i bez toga. Trenutno se trudim da ispunim sopstvena očekivanja - kaže Lana za Telegraf.rs.

Kad mlad čovek shvati koji mu je životni poziv, ništa ga ne može zaustaviti da taj san ostvari, a to je upravo pokazala i Lana Karaklajić.

- Gluma je uvek bila prisutna u mom životu, ali je postojao jedan period kada sam imala potrebu da se bavim nečim drugim. Tek kada sam uvidela čime sve ne želim da se bavim u životu mogla sam da kažem da je moja sva snaga postala usmerena na upisivanje akademije i bavljenje glumom - priča Lana.

Glumci su interesantni javnosti i zbog pitanja kako uspevaju da odvoje svoj život od uloge, gde je granica kad počinje njihovo biće a kad uloga.

- Nisam sigurna da je sasvim moguće odvojiti se od uloge. Pogotovo kada si mlad, procesi kroz koje prolaziš su ono što te pokreće celog, snagu crpiš iz svih raspoloživih resursa i ulažeš u ulogu koju radiš. Igrati predstavu kasnije je drugo, tada se baviš poslom - objašnjava Lana proces kroz koji prolazi dok se stvara uloga.

- Rad i priprema uloge je period kada se ne odvajaš od nje. Postoji i ta potreba da se pošalje poruka, ti kao umetnik imaš potrebu za razmenom kao i za otkrivanjem istine. Svaki deo tebe je tada usmeren na to, svesno i nesvesno. Ponekad je jako bolno imati tu potrebu za traganjem i otkrivanjem šta sve postoji u našem biću, a s druge strane truditi se da na tom putu koliko toliko ostaneš živ - dodaje Lana.

Gluma je posebna i po tome što je svaka uloga zahteva drugačiju pripremu i pristup, pa je svaka nova predstava kao potpuno novi glumački početak.

- Volela bih da glumim razne uloge, da stalno radim nešto što nisam nikada pre. Mislim da je to jedini način da saznam šta je to što mi najviše pristaje. To su stalni izlasci iz sopstvene zone komfora i pronalaženje načina da uradim sve šta želim. Do sada sam zadovoljna kako to izgleda jer igram u pozorištu i predstave za decu a i na filmu - kaže Lana.

Baviti se glumom podrazumeva da je umetnik i javna ličnost koja na neki način pripada i svetu koliko i sebi.

- Biti javna ličnost je posledica bavljenja ovakvim poslom, pripadam svakom čoveku koji je odgledao neku moju predstavu ili neki moj film. Ta interakcija je nešto sto čoveka svakako ispunjava - dodaje Lana za Telegraf.rs.

Kultura kao hrana za dušu treba da bude sastavni deo naših života, pa ukoliko niste u skorije vreme bili u pozorištu, možda je sad pravo vreme da to i učinite.

(I.Vlajković)