Grantova "AMERIČKA GOTIKA" ima čudnu moć: Kratka priča iza velikog umetničkog dela (FOTO)

Ako postoji slika koja uspeva da uhvati srž američkog pionirskog duha i borbe protiv svake moguće nedaće koja pojedincu može da stane na put, što je svakako način na koji Amerikanci sami sebe doživljaju, onda je to ovo delo iz 1930. godine, naslikano u Ajovi od strane Granta Vuda

"Američka gotika" je najčuvenije delo slikara Granta Vuda, i možda najčuvenije delo američkog slikarstva uopšte. Naslikana je 1930. godine, a u XX stoleću je postala američka ikona koja je čak bezbroj puta i parodirana u tamošnjoj popularnoj kulturi.

Preporučujemo

Na ideju Grant je došao vozeći se po ruralnoj Ajovi avgusta te godine; iznenada, nabasao je na Diblovu kuću (u tom trenutku već u vlasništvu porodice Džons), izrađenu u stilu takozvane stolarske gotike, vrlo popularne u Severnoj Americi od druge polovine XIX veka pa nadalje.

Nakon što je dobio dozvolu od porodice da može da slika, izradio je nacrt građevine i vratio se kući da bi pronašao prave ljude koje je želeo da postavi u prvi plan.

Čini se da je već u startu imao ideju ko su te osobe, pošto je angažovao svoju sestru Nen da bude model žene koja će gologlava stajati i gledati u stranu, obučena u kolonijalnu kecelju koja podražava amerikanu prethodnog stoleća, i u vrlo puritansku haljinu ispod.

Pored nje stoji Vudov zubar, dr Bajron Mekibi; on u ruci drži vile (očito vrhom drške oslonjene na zemlju) koje ostavljaju snažan utisak na posmatrača kada se obuhvate zajedno sa gotskim prozorom u potkovlju kuće (vertikalno postavljene vile zapravo naglašavaju gotiku samog zdanja jer je vertikala povezana sa gotikom) i ozbiljnim pogledom ovog starca čija čitava struktura lica ostavlja bez teksta.

Valjda zbog toga što ju je bilo stid što je na slici sa dvostruko starijim čovekom od sebe, Nen Vud je rekla ljudima da je njen brat zamislio sliku oca i ćerke a ne muža i žene, što je ovaj u jednom pismu deceniju kasnije čini se potvrdio, mada je ostavio prostor za dilemu. Ne može se reći da se zna šta je od te dve stvari istina, što je možda i najbolje jer tako svako može da interpretira kako želi.

Vud se nikada više nije vratio u gradić Eldon, u kome se kuća nalazi, a umro je 1942. godine. Značaj slike nije momentalno shvaćen; na takmičenju Umetničkog instituta Čikaga (koji je, uprkos nazivu zapravo muzej) jedva je osvojio treće mesto, i to samo zato što se dopala jednom pokrovitelju muzeja koji je uspeo da ubedi upravu da kupe sliku (do dana današnjeg je u njihovoj kolekciji).

Uskoro je počela da se pojavljuje u brojnim dnevnim listovima, nedeljnim i mesečnim časopisima, knjigama, pa je postala poznata u čitavoj Americi. Ajovancima nije Vud isprva mogao da dokaže da njegovo delo nije satira, ismevanje, karikatura i prozivka ruralne Amerike, već šta više — priznanje. Nije mogao ni većinu kritike koja je upravo tako shvatila "Američku gotiku".

Ali, onda je počela Velika depresija pa je ovo delo počelo da se percipira kao izraz čvrstog, postojanog, istrajnog američkog pionirskog duha koji se nikada ne predaje, bez obzira koliko život bio težak i bez obzira kakve nedaće ležale pred njima. "Američka gotika" je postala izraz autentičnog američkog prizora. "Američka gotika" je postala, na neki način, otelovljenje same Amerike.

Vud je tome doprineo budući da se udružio sa drugim populističkim slikarima Srednjeg zapada i ustao protiv dominacije Istočne obale, usput izjavljujući: "Sve dobre ideje koje sam ikada imao pale su mi na pamet dok sam muzao kravu".

(O. Š.)