SRPSKA GLUMAČKA LEGENDA: Majku su mi zaklali, ostavili mene i sestru bez igde ikoga (VIDEO)

Miša Janketić je jedna od najvećih legendi srpskog glumišta, čovek koji je blistao na velikim i malim ekranima, a posebno na daskama Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Malo je poznata, međutim, tragična priča iz njegovog detinjstva

Mihailo Miša Janketić jedan je od naših najvećih živih glumaca, čovek koji se proslavio kako na filmu i televiziji tako i na pozorišnim daskama. Rodio se davne 1938. u Kraljevini Jugoslaviji, sa akademije je izašao 1962. godine, a u kojim je sve ostvarenjima glumio i koliko je zadužio našu kulturu, nemoguće je nabrojati.

Milorad Vukojičić zvani pop Maca se rodio 1917. godine u Pljevljima, a sveštenik je postao 1940. godine. Već naredne mantiju menja za četničku uniformu i počinje da kolje žene i decu iz partizanskih porodica. Posebno je voleo da ubija macolom da ne bi trošio municiju, te otuda i nadimak "Maca". Zvali su ga i pop Koljač. Kada su mu 1945. sudili, obezbeđenje ga je jedva spasilo od naroda Pljevalja koji je hteo da ga linčuje (Maca je tada plakao i molio za milost).

Preporučujemo

Osim ako neki misle da je ubijanje žena i dece dobra stvar, ili da je saradnja sa italijanskim i nemačkim okupatorom normalna, Vukojičić ničim nije zadužio srpski narod i njegovu kulturu. Jedna mizerna i nebitna ličnost, otpadak istorije. Otpadak istorije i svetac Srpske pravoslavne crkve, budući da je kanonizovan 2005. godine kao "žrtva komunističkog terora". Zbog čega se u jednom tekstu pominju velikan Janketić i malikan Vukojičić? Zato što je malikan zaklao majku velikanu.

Prava strahota je počela 1943. godine u pomenutim Pljevljima. Miša Janketić je bio petogodišnjak kada mu je otac Radomir, komandir partizanskog bataljona, napustio grad sa svojim saborcima, ostavivši iza sebe ženu i decu iz razumljivih razloga (Radomir je kasnije izgubio život u Narodnooslobodilačkom ratu). U grad su zatim ušli Nemci i četnici, dojučerašnji italijanski kolaboracionisti a nakon sloma Musolinija sluge Adolfa Hitlera.

Pop Maca je odmah prepoznao Milicu Janketić: bila mu je drugarica iz gimnazije. Uhapšena je, ali je puštena, verovatno, na intervenciju vojvode Đurišića, nakon što je Mišu i njegovu sestru Milenu strina odvela u Kolašin Pavlu na noge.

Milica se potom vratila na svoje radno mesto u pošti, ali je 1944. godine ponovo zatvorena. Na rastanku, Miši je kazala: "Cile, mene će dа ubiju. Milenu ostаvljаm tebi u аmаnet. Ti dа je čuvаš i štitiš. Ti si muškа glаvа. Ne dаj je nikome, nemoj neko zlo dа joj učini".

Pop Maca ju je zaklao u Ševarima, zajedno sa još osam drugih žena partizanskih boraca. 1945. godine je osuđen na smrt zbog ubistava Dika Stamenića, zemljoradnika, Ljuba Stamenića, automehaničara, Jule Stamenić, domaćice, Ljubice Stojkanović, studenta, Zore Karamatijević, domaćice, Mileve Žugić, domaćice, Savke Matović, domaćice, Miladina Božovića, penzionera, Božane Mišović, domaćice i Živka Kontića, penzionera.

Milica Janketić se ne pominje u presudi; prema tome, ko zna koliko je žrtava on još imao na svojim krvavim rukama. Vratili bismo se na kanonizaciju popa Koljača, ali ne možemo. Mučno je čak i misliti o tome, a kamoli pisati. Dovoljno je već rečeno. Poslušajte šta je o svemu tome rekao sam Miša Janketić.

(Telegraf.rs)