Ne merim više vreme na sate: Dan mi je kad njegove se oči vrate i noć kad ponovo od mene odu - najlepši su stihovi velike Desanke
Njeno pevanje je smireno, tiho, kao šaputanje ili tiho kazivanje: ono nije upućeno masi nego sagovorniku
Desanka Maksimović jedna je od najznačajnijih srpskih pesnikinja, a rođena je 16. мајa 1898. godine u Valjevu. Bila je takođe i pripovedač, romanopisac i značajna autorka dečjih priča.
Umetnost u pesmama Desanke Maksimović se prepoznaje i u tome što u njima ne peva otvoreno o ljubavi, u njima nema ljubavnih scena, već samo nagoveštaja ljubavi.
Desankina poezija je smirena, u njoj nema jakih reči i podignutog tona niti oratorskog nastupa.
Sa podjednakom lakoćom je pisala o rodoljublju, prirodi, ljudskom stradanju i patnji kao i o čežnjama, predosećajima i strepnjama.
Mnoge njene pesme predstavljaju poziv ljudima da budu dobri, plemeniti, ponositi, postojani, da poštuju ljude drugačijih uverenja i načela, mišljenja, boja i vera, i da budu strogi prema svojim manama kao i prema tuđim.
Preminula je 11. februara 1993. godine u Beogradu.
Danas vam predstavljamo jedno njeno predivno ostvarenje:
Sreća
Ne merim više vreme na sate,
ni po sunčevom vrelom hodu
dan mi je kad njegove se oči vrate
i noć kad ponovo od mene odu.
Ne merim sreću smehom, ni time
da li je čežnja moja od njegove jača;
sreća je meni kad bolno ćutim s njime
i kad nam srca biju ritmom plača.
Nije mi žao što će života vode
odneti i kaplju moga življenja;
sad neka mladost i sve neka ode;
on je stao kraj mene pun divljenja.
(Telegraf.rs)