Da on nije rođen pre 185 godina u Banatu, ne bi bilo ni ovih vanvremenskih stihova

Stvaralački i stradalački život ovog obrazovanog i temperamentnog čoveka često se odvijao u boemskom ambijentu skadarlijskih kafana

Na današnji dan pre 185 godina rođen je srpski pesnik, pripovedač, dramski pisac i slikar Đura Jakšić, zapamćen osim po svojim delima i kao veliki boem.

A PARE ZA PEVALJKE IMAMO: Srušila se kuća Đure Jakšića u Kragujevcu! (FOTO)

Preporučujemo

Kako je Đura Jakšić dane provodio u kafanama: Oskudica ga je pritiskala, a on je spas nalazio u pisanju

Rođen je u Banatu, u Srpskoj Crnji, u svešteničkoj porodici. Završio je gimnaziju u Segedinu, zatim je bio student umetničke akademije u Pešti, ali je zbog revolucionarnih događaja 1848. godine morao da je napusti. kasnije je školovanje nastavio na akademiji u Minhenu.

U revoluciji  je učestvovao kao dobrovoljac, iako je imao tek 16 godina. Kada se revolucija završila porazom, napisao je: "Ah, zašta ginusmo i stradasmo – a šta dobismo!"

Stvaralački i stradalački život tog obrazovanog i temperamentnog čoveka često se odvijao u boemskom ambijentu skadarlijskih kafana.

Boemska atmosfera bila je njegovo prirodno okruženje u kome je dobijao stvaralačku inspiraciju, izazivao divljenje i aplauze veselih gostiju i boemskih prijatelja, ali i bes vlasti čijoj se surovosti i lakomosti rugao, originalno i starično.

Stalno je živeo u oskudici, i teško je izdržavao svoju brojnu porodicu. Pritisnut porodičnim obavezama i dugovima, sklon boemiji, bolestan, Đura Jakšić se potucao kroz život.

Godinama je bio nesrećno zaljubljen u krčmaricu Milu, ali nikada nije imao dovoljno hrabrosti da joj prizna. Na kraju se Mila udala za drugog čoveka, a Đura nikada nije uspeo da je preboli. Kasnije se oženio Tinom, sa kojom je imao brojnu porodicu, ali je Mila ostala njegova neprebolna rana.

U poeziji je Đura počeo lirskom pesmom, zatim je pisao epsku poeziju što bližu lirici, pa epskim pesmama, zatim je počeo pisati pripovetke i na posletku drame. Za 25 godina napisao je oko 150 lirskih i epskih pesama, 29 pripovedaka i 3 tragedije. Njegove pesme su većinom rodoljubive, u kojima je izkazao svoja patriotska i građanska osećanja, među kojima je najpoznatija pesma Otadžbina.

Otadžbina

I ovaj kamen zemlje Srbije,

što preteć suncu dere kroz oblak,

sumornog čela mračnim borama,

o vekovečnosti priča dalekoj,

pokazujući nemom mimikom

obraza svoga brazde duboke.

Vekova tavnih to su tragovi,

te crne bore, mračne pećine;

A kamen ovaj, kô piramida

što se iz praha diže u nebo,

kostiju kršnih to je gomila

što su u borbi protiv dušmana

dedovi tvoji voljno slagali,

lepeći krvlju srca rođenog

mišica svojih kosti slomljene, —

da unucima spreme busiju,

oklen će nekad smelo preziruć

dušmana čekat čete grabljive.

I samo dotle, do tog kamena,

do tog bedema,

nogom ćeš stupit možda, poganom.

Drzneš li dalje? . . . Čućeš gromove

kako tišinu zemlje slobodne

sa grmljavinom strašnom kidaju;

Razumećeš ih srcem strašljivim

šta ti sa smelim glasom govore,

pa ćeš o stenja tvrdom kamenu

brijane glave teme ćelavo

u zanosnome strahu lupati . . .

Al' jedan izraz, jednu misao,

čućeš u borbe strašnoj lomljavi:

"Otadžbina je ovo Srbina!" . . .

(Telegraf.rs)