STALJINGRADSKA MADONA: Nacrtao nemački vojnik tokom rata, a Srbi će pljuvati dok ne čuju šta Rusi misle (FOTO)

Decembar 1942. godine. Nemačka 6. armija opkoljena je u Staljingradu, a u sklopu 16. pancer-divizije nalazi se jedan poručnik, Kurt Rojber. On u svojoj rupi u smrznutom blatu crta Bogorodicu sa Isusom, kako bi sa svojim vojnicima proslavio nadolazeći Božić. Pojma on nema da će se o tome pričati decenijama kasnije

Staljingradska Madona je crtež nemačkog vojnika, poručnika Kurta Rojbera, koji je nastao u Staljingradu decembra 1942. godine, tokom prelomne bitke koja je odlučila ishod Drugog svetskog rata, a koja se okončala trijumfom Crvene armije tek nešto više od mesec dana docnije.

Preporučujemo

U pitanju je obični grafitni crtež veličine 90 x 120 centimetara. Uz desnu ivicu Rojber je napisao "Svetlost, Život, Ljubav", iz Jevanđelja po Jovanu. Levo, napisao je "Božić tokom opsade 1942", a na dnu "Tvrđava Staljingrad".

Reč za opsadu koju je Rojber upotrebio bila je "kessel", što doslovno znači "kotao", a što je u nemačkoj vojnoj terminologiji uobičajeni pojam za opkoljeno područje. Što se tiče ovog poslednjeg, "Tvrđava Staljingrad" se u nacističkoj štampi koristila da podigne borbeni duh i nacije i vojnika na frontu.

Rojber je napisao u pismu porodici: "Dugo sam se dvoumio šta da nacrtam, i na kraju sam se odlučio za Madonu, ili majku i dete. Svoju rupu u smrznutom blatu pretvorio sam u studio. Prostor je toliko mali da ne mogu da vidim sliku jasno, pa se penjem na hoklicu i gledam je odozgo, da bih stekao pravu perspektivu.

Sve neprestano obaram i moje olovke nestaju u blatu. Nemam ništa na šta bih mogao da naslonim svoju Madonu, osim na nagnuti stočić pored kojeg jedva prolazim. Nema podesnih materijala i koristim rusku kartu kao papir. Ali voleo bih da ti kažem kako sam zadubljen u slikanje svoje Madone, i koliko mi ona znači".

Rojben je završenu Madonu nosio kroz sve bunkere i pokazivao ljudima, a oni su sedeli i gledali, "kao da su u svojim dragim domovima sa majkama za praznik". Na kraju je u bunkeru sa svojim vojnicima okačio sliku, a to je opisao ovako:

"Kada sam po drevnom običaju otvorio vrata za Božić, vratanca našeg bunkera, i kada su saborci ušli, stali su kao obuzeti, pobožni i previše potreseni da bi pričali pred slikom na glinenom zidu... Čitava proslava se odigrala pod utiskom slike, i pažljivo su čitali reči: svetlost, život, ljubav".

Madona je izvučena iz Staljingrada od strane dr Vilhelma Grosea, komandanta Rojberovog bataljona u sklopu 16. pancer-divizije, i to poslednjim avionom koji je uspeo da se izvuče iz obruča u kome se nalazila nemačka 6. armija.

Kada su se opkoljeni Nemci predali početkom februara 1943. godine, Kurt Rojber je dopao zarobljeništva, i umro je 20. januara naredne godine u sovjetskom logoru (pre toga je naslikao i tzv. Zatvoreničku Madonu).

Ali, Madona i njegova pisma su dostavljena porodici, gde su ostala sve dok predsednik Savezne Republike Nemačke Karl Karstens nije početkom osamdesetih godina ubedio naslednike da Staljingradsku Madonu doniraju Spomen-crkvi cara Vilhelma u Berlinu, gde se nalazi i dan-danas.

Ova je slika tokom Hladnog rata postala moćni simbol mira, ali u nemačkom društvu na neki način i oruđe za mitologizaciju Staljingradske bitke i događaja iz Drugog svetskog rata.

Zvanične kopije postoje i u Berlinskoj, Koventrijskoj i Kazanjskoj katedrali u Volgogradu, bivšem Staljingradu, i simbolišu pomirenje tri naroda: nemačkog, ruskog i engleskog. To dovoljno govori o tome šta ruski narod misli o Staljingradskoj Madoni i koliko ceni hrišćanski duh iz kojeg je nastala.

(O. Š.)