Najlepši glas grupe ABBA krije strašnu tajnu: Ona je produkt suludog nacističkog eksperimenta! (VIDEO)

Ona je rođena u vezi Norvežanke sa nemačkim narednikom

Prelep glas Ane-Frid Lingštad je možda najzaslužniji što je grupa ABBA postala jedna od najpopularnijih grupa u istoriji pop-muzike, ali malo je poznato da je čuvena švedska pevačica bila produkt nacističkog programa o stvaranju superiorne arijevske rase!

>>> U OVAJ HITLEROV HOTEL NIKO NIJE KROČIO: Preuređuju ga u luksuzne apartmane, evo kako će izgledati napušteno odmaralište (FOTO)

Preporučujemo

Ona je rođena u novembru 1945. godine, kao plod veze između majke, Norvežanke Siuni, i nemačkog narednika, Alfreda Hasea. Norveška je, zahvaljujući politici Hitlerovog obožavatelja Kvislinga, bila verni satelit Rajha, ali posle Hitlerovog kraha, pronacistički elementi u ovoj skandinavskoj zemlji bili su izloženi žestokom progonu.

Fridina majka i baka bile su žigosane kao izdajnice i izopštene u njihovu selu u severnoj Norveškoj. Frida je bila izložena stravičnim pritiscima. Jedan joj je ribar nožem ugravirao kukasti krst u kožu, koji je posle s mukom skinula. Frida i njena majka su bile prisiljene da emigriraju u Švedsku, gde je majka uskoro umrla od bolesti bubrega, a Frida odrasla skrivajući teške traume proizašle iz problematičnog porekla.

Muke kojima je bila izložena Frida bile su, nažalost, zajedničke većini nesrećne dece, koja su rođena ne iz ljubavi nego iz sulude ideje o rasnoj superiornosti, koju su fanatično podržavali sve nacističke vođe - redom crni, zdepasti, debeljuškasti muškarci, poput Hitlera, Gebelsa, Geringa ili Kaltenbrunera.

Bio je to san o uzdizanju nove rase, plavih arijevaca, na rang gospodara sveta. Sprovođenje ove sulude zamisli najvećim delom je bilo povereno komandantu Gestapoa Hajnrihu Himleru. Ovaj, prema nekim tumačenjima, najveći ubica u modernoj istoriji, imao je tokom detinjstva velikih problema s devojčicama i odrastanjem u muškarca. Možda ga je baš ta rana trauma navela na zločinački san o odgajanju vrste koja neće imati probleme poput njega.

U tu je svrhu smislio projekat "Lebensborn", neku vrstu “inkubatora” nove rase visokih, snažnih, plavokosih i plavookih ljudi, koji bi u hiljadugodišnjem Rajhu predstavljali vladajuću elitu. Organizacija, čije ime znači proljeće života, ili velo života, osnovana je 1935. godine u Minhenu.

Iza nje je stajao SS, organizacija čije je ime u okupiranoj Evropi postalo sinonim za strah. Ta policijsko-vojna struktura imala je neograničenu moć. U Lebensbornovim rasadnicima, “najboljim primercima rase“, omogućavali bi najbolje moguće uslove za odrastanje.

Deca su dolazila sa svih strana Evrope - iz Nemačke, Norveške, Austrije, Francuske, Belgije, Holandije, Luksemburga.

Najviše je kancelarija za usvajanje dece bilo u Norveškoj, čak devet. Vlada Trećeg Rajha kao i norveška kvislinška vlada podsticale su Norvežanke na trudnoću s nemačkim vojnicima, a decu - koju majke nisu mogle da odgajaju, delom zbog siromaštva a delom zbog snažne osude okoline - potom bi uzimali Lebenborn domovi. U Norveškoj je bilo više od pola miliona nemačkih vojnika. Iz takvih veza je rođeno desetak hiljada dece. Svi su doživeli slično. Okolina je još grublje pokazala što misli o tim ženama neposredno posle rata.

Norveška vlada je pokušala da decu pošalje u Nemačku, ali to nije uspelo jer su Amerikanci i Englezi bili protiv. Mediji su plašili javnost da će dečaci Lebensborna “nositi seme onih tipično nemačkih muških karakteristika kojih se svet sada i previše nagledao”.

Norveško ministarstvo socijalne pomoći izjavilo je u leto 1945. o Lebensborn deci:

- Verovati da će ta deca postati ugledni građani isto je što i verovati da će pacovi da postanu kućni ljubimci.

Neki psihijatri su tvrdili da deca s takvom genetikom moraju da budu psihički neuravnotežena, odnosno, bolesna.

- Sa nas se nikad neće sprati ljaga, pa ni kad umremo. Zato ne želim da me sahrane, nego da mi pepeo raznese vetar, barem onda više niko neće moći da me maltretira - požalio se jedan Norvežanin pre nekoliko godina medijima.

Njegov život je postao nešto poput prokletstva.

- Prvih 20 godina života proveo sam u institucijama za duševne bolesnike samo zato što mi je otac bio Nemac - rekao je čovek, rođen iz veze Norvežanke i nacista 1942. godine u Lebensborn domu.

Pre nekoliko godina 157 dece Lebensborna obratilo se Evropskom sudu za ljudska prava, ali izgubili su parnicu zato što se sve dogodilo previše davno. Nacisti su pokušali da proizvedu nadčoveka, a dobili su “decu srama” koja ni danas ne mogu da se oporave od traume sopstvenog rođenja, za koju nisu ni krivi ni dužni.

(Telegraf.rs/express.hr)