Nagrada čistoj duhovnoj radosti - Žička hrisovulja Mošu Odaloviću

Na praznik Preobraženja Gospodnjeg, un­ika­tnu zl­at­op­eča­tnu p­ov­elju i ikonu Preobraženja Gospodnjeg, priznanje dodeljeno „zbog čiste duhovne radosti u pesmama za decu i bezazlene”, ovogodišnjem dobitniku Žičke hrisovulje, Momčilu - Mošu Odaloviću, u trpezariji manastira Žiče, uz čestitke za postignute i željom za buduće uspehe, uručio je gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić

U odluci o ovogodišnjem dobitniku ž­iri, u sast­avu: prethodni dobitnik Živorad Nedeljković, D­ejan Ale­ksić, Ana Gvozdenović, Miloš Milišić i Dragan Ham­ović (predsednik), bio je jednoglasan. Najviše priznanje Žičkog duhovnog sabora „Preobraženje“ i jednu od najprestižnijih književnih nagrada kod nas ove godine dobio je, kako ga je govoreći o njegovom delu, nazvao književnik i posebni savetnik ministra za kulturu i informisanje Dragan Hamović, pesnik „iz deteta“, iz „dečjeg u čoveku“, odakle deluje najosnovnije lirsko jezgro.

Pored našeg sugrađanina Hamovića, o delu Moša Odalovića, govorila je i dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović, profesor novosadskog Filozofskog fakulteta.

Stihove Moša Odalovića kazivao je glumac, režiser i profesor, Kraljevčanin rodom, Nebojša Dugalić.

U ime Njegovog preosveštenstva episkopa žičkog Justina, dobitniku je, nadahnutom besedom, čestitao arhijerejski zamenik episkopa protojerej-stavrofor Ljubinko Kostić.

Mošo Odalović se besedom „Obraćanje precima zemljodelatnog reda“ zahvalio i predstavio pred prepunom manastirskom trpezarijom.

- Uzbuđen glasom o dragocenoj Hrisovulji – na dar mom imenu i pesmi, skrušen zdravom preobraženjskom drhtavicom u znak zahvale, osetih istom zebnjom da za mnom ovamo, genetskim hodom i kodom, pristižu namrgođeni preci. Seljačke provenijencije, kako bi rekli znalci globiš-jezika, al' umeju da propituju: šta to radim u životu, kojom alatkom, od čega živim. Samo što ne pitaju: „Kud se dede car Nemanje blago?“ Da rečem – bavim se rečima, našim slovom, ljudskim razgovorom, sačekaće me ismevanjem, jer toga, dakako, imahu i oni u svakom poslu. Uporan, objašnjavam da su reči jezika našeg umilno stado, a da ih pesnik, bogomdani pastir, drži na okupu. Pridodam, grešan, kako je u boljih pesnika umilnije i raskošnije stado, te da se, u takvih, brže razabere o čemu pričam. I ja pridignem glas, branim se... - besedio je o sebi Odalović.

Uvek je, kako sam za sebe kaže, bio naklonjen deci, ali se trudio i da napiše pesmu za odrasle. Budući odrastao u mnogočlanoj porodici u Starom Grackom, blizu epske reke Sitnice, na desetak kilometara od Gračanice, u „desetici“, gde je, čim se probudi, bio „u vrtiću“, a ime mu je bilo „tamo se“, kako kaže, ništa neobično nije što je ostao u dečjem svetu.

Svečanost uručivanja Žičke hrisovulje, izvođenjem pesama Oče naš, Veličanije Svetom Savi i Tebe pojem, upotpunio je gradski Hor Crvčanin.

Književnom delu d­obi­tn­ika biće posvećen zbornik rad­ova sa skupa k­oji je održan u okviru manifest­ac­ije Ži­čki d­uho­vni sabor „Pr­e­obr­až­enje 2017“.

Zanimljivo je i da su kraljevačka Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ i manastir Žiča zajednički izdali pesničko delo Moša Odalovića „Žiča, pčelino čedo“, napisano „povodom osam vekova postojanja žičke bogomolje“, u kojima je, kako se može pročitati, „pesnik sagradio još jednu Žiču – od stihova“.

(Telegraf.rs)