Od hiljadu stamenih kupola panonske ravnice, ostala je samo jedna: Ima 120 godina i može da se sruši svakog časa (FOTO)
Suvača je suvi mlin koji koristi živi rad, a za pokretanje uređaja za mlevenje koristili su se konji
Kikindska Suvača koja je podignuta pre skoro 120 godina jedna je od dve preostale suvače na prostoru Panonije. Ovaj drveni mlin na konjski pogon bez kojeg je nekada život u ravnici bio nezamisliv, nakon jednog veka biće obnovljen. Za restauraciju ovog kulturnog dobra obezbeđeno je više od 101.000 evra, navode u kikindskom Narodnom muzeju.
- Konverzacija i restauracija drvenog mehanizma biće urađena zahvaljujući prekograničnoj saradnji Srbija-Mađarska, uz pomoć interreg ipa projekta drveni mlin biće potpuno rekonstruisan. Planirana je i izgradnja novog objekta u dvorištu u sklopu kog će biti i radionica i suvenirnica, uvođenje struje, kanalizacije, kao i instaliranje video-nadzora - istakla je Lidija Milašinović, direktorica Narodnog muzeja u Kikindi.
Preporučujemo
Obeležen 9. maj - Dan pobede u Požarevcu
Stolar Mile već 3 godine čini nemoguće i pomaže onima koji su izgubili poslednju nadu. Danas nas podseća šta je najvažnije u životu
Ovaj jedinstveni mlin na konjski pogon jedini je sačuvan od ukupno 51 mlina koliko ih je bilo u Kikindi. Život u ravnici bio je težak, bavljenje poljoprivredom iziskivalo je naporan rad u poljima, a osnovna hrana radniku - seljaku bio je hleb koji se mesio od samlevenog žita, upravo u ovakvom mlinovima.
Suvača je suvi mlin koji koristi živi rad, a za pokretanje uređaja za mlevenje koristili su se konji. Najmanje jedan par konja, a najviše pet pari mogli su da okreću mehanizam za mlevenja. Kako saznajemo iz Narodnog muzeja, konji su se mogli i iznajmljivati, pa ako seljak nije imao svoje konje da upregne da mu samelju žito, uvek je mogao da iznajmi konje za ovu svrhu.
Koliko su konji bili značajni u životu stočara i ratara, govori podatak da je jedan par konja za jedan sat mogao da samelje 100 kilograma žita.
U sklopu ovog mlina nalazi se pogonska prostorija, mlinski prostor i mlinareva soba. Glavni deo objekta je veliko kolo, nalik piramidi, raspona je čak 15 metara, dok je visina u centru piramide 8,55 metara. Suvača nije mogla da radi bez mlinara, a mlinari su obično živeli u blizini suvače.
Mlinarev stan čine tri prostorije: soba, kuhinja i ostava. Soba se nalazi uz sam mlinarski prostor i sa njim čini celinu. Sve prostorije su povezane međusobno, osim ostave u koju se ulazi iz dvorišta jer je naknadno dozidana. Mlinarski prostor i soba su pod istim, dvoslivnim krovom koji je pokriven biber crepom. Ostale prostorije, koje su pod jednoslivnim krovom i bez tavanskog prostora, su naknadno dozidane.
Projekat "Mlinovi koji melju, putevi koji spajaju" započet je 1. marta i trajaće sve do 31. marta sledeće godine. Pored Suvače u Kikindi projektom su obuhvaćena još dva mesta, Kiškunfeleđhaza i Orom kod Kanjiže.
Kako je nedavno portal Telegraf.rs istraživao, na prostoru Vojvodine bilo je preko hiljadu mlinova. Najpre su nicale vodenice, vetrenjače, suvače i na kraju su primat uzeli industrijski mlinovi. Od ukupno 854 vetranjače na prostoru Vojvodine, izuzev Srema danas su ostale samo dve, jedna u Melencima, druga u Belom Blatu.
Kikindska Suvača još sredinom prošlog veka proglašena je za nepokretno kulturno dobro, a svojim izgledom, trajnošću i lepotom zasenjuje sve posetioce kada je ugledaju u zapadnom grada, na uglu Nemanjine i Moravske ulice.
VIDEO: Državni posao zamenili su neobičnim zanimanjem na selu
(Dragana Ivanić)