Žuga je vlasnik "Švapskog bunkera": Kako je tvrđava u kojoj je Bata Živojinović snimao filmove postala njegova

Na putu od Prače prema Hrenovici, na lokalitetu Međugradi pored same reke nalazi se "Švapski bunker". Tako su ga prozvali jer jer prema dostupnim podacima reč o zaostavštini iz Drugog svetskog rata.

Odbrambeni bunker štitio je u to vreme putnu i železničku komunikaciju od Sarajeva prema Višegradu. Sličnih utvrda iz ovog perioda ima na još nekoliko mesta, ali je ovaj u Prači sačuvan u svojoj izvornoj formi. Svojevremeno je 1973. godine ovaj lokalitet poslužio i za snimanje kadrova za jugoslovenski film "Bombaši" u kojem su glavne uloge igrali Bata Živojinović i Ljubiša Samardžić.

Preporučujemo

Švapski bunker "preživeo" i ratove devedesetih kada je ovo područje skoro u potpunosti uništeno i spaljeno. Granate su ga samo okrznule, a utvrda je ubrzo dočekala i današnjeg vlasnika.

Žuga ga kupio "na rate"

Zaima Žugu, poznatog goraždanskog radio amatera, u to vreme šefa telekomunikacija u BPK Goražde, koji je nakon reintegracije Prače u sastav kantona radio na uspostavljanju signala rtv, jer je opština bila u potpunoj blokadi, zaintrigirao je "Švapski bunker".

"Ništa nisu imali, nikakav signal, i tada smo pravili objekat na Pogledu za tv i radio, to je bila 97, 98 godina. Tadašnji načelnik opštine Salko Obhođaš pitao je kako da me nagradi za trud, a ja sam rekao da bih voleo da mi prodaju objekat bunkera u Prači. Oni nisu uopšte znali ni da postoji ni gde je, jer je sve bilo zaraslo. To je na samom ulazu kod mosta pre Prače, na nekih 500-tinjak metara od Švapskog groblja", započinje za Klix priču Žuga.

"Mislio sam da ću to platiti certifikatima međutim Petrić (visoki predstavnik op.a) je doneo zakon da ne može certifikat i mora gotovinom i oni su na veću doneli neku cenu, i dali su mi mogućnost da platim na rate. Napušteni bunker tako stoji u rešenju, mene je tada izašao oko 7.000 maraka, u to vreme bile su to moje dve godišnje plate, zarađivao sam oko 360 KM mesečno. Uglavnom nisam dizao kredit, to sam kupio, otplatio, upisano je u opštini Prača da je moje, u gruntu, u sudu, vlasnik sam 1/1. Čak u rešenju koje sam prvo dobio piše da mogu da gradim stambeni objekat. Ali, da sam bilo šta dohvatio, dozidao ili nešto, nisam. Ja sam želio da ga sačuvam ovakvog da ostane", ispričao je Zaim Žuga za Klix.ba.

Kaže kako je uvek mislio da bunker ima neku istorijsku vrednost, pa je čak odustao i od ideje da ga proda pre nekoliko godina.

"Prodavao sam ga, javljali su mi se ljudi čak iz Bijeljine, dolazio je jedan iz Nemačke da gleda, ali sam se ja predomislio. Moja deca žive u Švedskoj i kad sam sinu rekao ostaviću ti bunker on se oduševio. Čak sam ga odveo da to vidi, i on je imao milion pitanja, kako, zašto sam ga kupio, šta predstavlja...Negde sam razmišljao da bi to mogla biti baš atrakcija, i ako prođe ovaj tunel, ako prođe. Jer ima dosta priča tu, navodno je austrougarski ili da je napravljen u Drugom svetskom ratu, stotinak metara od njega je i voda na kojoj piše da je 1893. godine napravljena i tad je valjda pruga počela, možda se i tada počeo praviti. Uglavnom ne znam kome bih se ovde u kantonu i obratio za te podatke, pokušaću preko Federacije", kaže Žuga.

Priča i kako mu je od prvog susreta bunker izgledao fascinantno i da je imao mnogo ideja u vezi s njim, ali je u međuvremenu sve otišlo u drugom pravcu.

Spomenik ili nešto drugo?

"Unutra je predulaz, kako su to ljudi pravili da ne može direktno neko nekog ubiti ili nešto uraditi, pa onda kao hodnik sa strane odakle se ulazi u prostoriju šest sa šest metara i iza ima još jedna ostava to je verovatno bilo za oružje i municiju. Dimnjak je napravljen kao neprimetan, jedva sam ga uočio. Iznutra se može izaći na gornji sprat gde je puškarnica i ima četiri mala prozora, ali je zazidana, ulaz je neko zazidao davno i tu su se ljudi krili kad su loša vremena. Otprilike 61 kvadrat, tako se vodi u papirima, ja sam mogao tad kupiti i zemlju, ali to je šumsko zemljište tu se ništa ne može graditi, pa su me savetovali da ne dajem pare bez veze. Reka je blizu, prejepo je. Samo sam želeo da ostane da ga ne unište", kaže Žuga.

I dok je opštini Pale u FBIH, izgradnja kanalizacione mreže jedan od prioritetnih, ujedno i najskupljih projekata, Zaimov problem je upravo izgradnja fekalnog kolektora koji se bukvalno naslanja na bunker.

"Zamenik načelnika me jednom kontaktirao, pitali su me da li sam zainteresovan da ga prodam, pa sam i pominjao određene iznose 15, 20 hiljada maraka, ali se nisu javljali nakon toga. Uglavnom fekalni kolektor se naslanja na bunker i ja sam to prijavio inspekciji i oni su bili obustavili. Čuo sam da opet rade, pa ne znam šta ću, opet inspekciju, sud ili šta već. Piše u zapisnicima da nemaju dokumentaciju, to je valjda neka samovolja, a da su bar spustili nekih 50 ili 100 metara pa napravili gde tu nema kuća ni ništa, to je stotinak metara cevi, nego ovako. Boriću se s njima", kaže Žuga.

Načelnik opštine Pale u FBIH Almin Ćutuk tvrdi da nigde ne piše da je reč o kulturno istorijskom spomeniku.

"Nigde ne piše da je taj bunker kulturno-istorijski spomenik mi smo proverili, kontaktirali smo i i Komisiju za zaštitu nacionalnih spomenika. A projekat kanalizacione mreže je urađen pre nego što sam postao načelnik tako da sam samo nastavio taj projekt kako je već započet. Sva svoja prava može dokazivati na sudu i ono što sud kaže mi ćemo ispoštovati", kaže Ćutuk.

Međutim u Prostornom planu BPK Goražde iz 2016.godine "Švapski bunker" vodi se kao spomenik kulture nastao u periodu Drugog svetskog rata, a radi se o graditeljskom nasleđu.

Bunker iz Prače je dobro očuvan i jasno pokazuje izvorne forme koji po načinu gradnje, istorijskih događaja predstavlja veoma važan spomenik kulture na području BPK Goražde. Zbog svojih veoma značajnih istorijskih, kulturnih i graditeljskih osobina zaštićen je kroz Prostorni Plan BPK Goražde.

Zaim Žuga kaže da nikad nije požalio što je kupio bunker.

"Te bi pare ionako negde otišle. Sad se svi čude odakle meni bunker, neko je video čak i oglas pa se pitao jel' moguće da istorijski objekat privatno vlasništvo. Ja sam ispričao kako je bilo. A opštine što se tiče, ako im je toliko stalo nek mi plate, nisu to one pare koje su tad bile, u bunkeru betona ima 30 hiljada i više, to su zidovi debeli 60, armirani šinama kao ruka. Ljubiša Samardžić i Milena Dravić su tu snimali film, tako sam čuo, bio je natpis Tito na bunkeru, al je vremenom izbrisan, to je zanimljiva priča i za turizam koji toliko žele razvijati. Ja sam imao puno ideja, ali moje zdravstveno stanje nije više isto. Razmišljao sam da se obratim i austrijskoj ambasadi u BIH ili nekoj međunarodnoj organizaciji, da tužim, sve opcije su otvorene. Valjda i ovaj bunker ima neku vrednost danas", kaže Žuga.

(Telegraf.rs/Foto: Klix)