Stravično vršnjačko nasilje u Hrvatskoj: Detetu s autizmom slomili ruku, porodica napustila zemlju

Porodica Franjčić bukvalno je odlučila da se preko noći preseli iz Zaboka u Hrvatskom zagorju u Sloveniju nakon što je njihovo dete, tada desetogodišnji Tino, sa dijagnozom poremećaja iz autističnog spektra, tačnije Aspergerovog sindroma, slomio ruku u školi.

- Nismo više znali šta da radimo. Moj muž je radio u jednoj slovenačkoj firmi i za samo 15 dana smo se preselili u Mursku Sobotu - priča Tea Franjčić , prisećajući se kako je Tin zlostavljan u Zaboku, kako je kući došao krvav, sa modricama, posečenom arkadom i čvorugama na glavi.

Preporučujemo

- Bacali su ga na pod, šutirali, pretili na razne vulgarne načine i to je bilo sve do njegove desete godine, a onda su mu slomili ruku - priseća se Tea, majka šestoro dece koja pored Tina ima još jedno dete sa smetnjama u razvoju, predškolca Vita, kome je dijagnostikovan ADHD.

Porodica je u Murskoj Soboti već tri godine i nije požalila zbog selidbe. Naprotiv! Oni imaju neuporedivo bolja iskustva sa slovenačkim nego sa hrvatskim zdravstvenim, obrazovnim i socijalnim sistemom, ne samo kada su u pitanju Tina i Vita, već i druga deca, uključujući i njihova roditeljska prava.

U školi u Zaboku su im rekli da će dečak imati individualizovan pristup, čak je dobio i asistenta koji je trebalo da bude sve vreme sa njim, ali su kasnije saznali da će na odmoru biti ostavljen ispred sale, sam, a svi nastavnici će biti u holu, iza zatvorenih vrata. Majka nikada nije čak ni dobila taj individualizovani program da pogleda.

- I sve smo to mogli da izdržimo, jer je Tin bistar i voli da uči, ali problem je bilo vršnjačko nasilje. Tri godine sam pisala mejlove, molio ih da nešto urade, a niko nikada ništa nije uradio. Uvek je Tin bio kriv jer ima autizam, a posle lomljenja ruke razvio je depresiju, anksioznost, PTSP i razne druge dijagnoze, a od straha nije mogao ni 500 metara do škole - kaže Tea, napominjući da i dalje čuva sve mejlove koje je slala školi i sve slike povreda deteta.

- Školu smo tada prijavili inspekciji, Ombudsmanu za decu, Ombudsmanu za osobe sa invaliditetom, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Centru za socijalni rad i Agenciji za obrazovanje i vaspitanje. Imali smo timske sastanke u Agenciji. Inspekcijskim nadzorom utvrđene su nepravilnosti u školi, za koje takođe postoje nalazi. Škola je takođe dobila nadzor. Međutim, već je bilo kasno jer je moje dete uništeno - kaže Tea Franjčić, poredeći ta bolna iskustva iz hrvatske škole sa novom sredinom.

- Kada smo tek stigli u Sloveniju, Tin je sa braćom i sestrama krenuo u redovnu školu i bilo je dobro. Poslala sam sve nalaze, a on je odmah dobio individualni program od Zavoda za školstvo. Brzo smo imali sastanak tima i sve je rešeno u prva dva meseca. Dobio je i asistenta, što znači svu podršku. Odlukom Zavoda za školstvo adaptirana je čak i učionica. Imao je svoj kutak za učenje, gomilu alata za koje nisam ni znala da postoje u školama, ali očigledno postoje. I to je funkcionisalo dve godine. Družio se i imao prijatelje. I ocene su bile u kabinetu, a onda ga je pretprošle godine napao dečak na igralištu ispred škole i sve mu se vratilo - priseća se majka, dodajući da je tada bio hospitalizovan na dečijoj psihijatriji jer mu je bilo izuzetno loše.

- PTSP je verovatno aktivirao sećanja i jednostavno više nije želeo da ide u školu. Postao je agresivan, što inače nikada nije bio. Slomio mi je rebra. Udario je brata pesnicom u grudi, od čega se njegov brat srušio. Cepao je stvari po kući, lomio ih. Međutim, podršku smo dobili od Centra za socijalni rad, ne u smislu novčane pomoći, već od odeljenja za porodice sa decom sa smetnjama u razvoju - kaže Tea, dodajući da su je uputili da pozove Hitnu pomoć kada Tina tako nešto "uhvati".

Prvo su pozvali Hitnu pomoć pred Božić 2023. godine, kada joj je polomio rebra, a zatim su ga odvezli u Ljubljanu, gde je proveo vikend u Centru za mentalno zdravlje dece i adolescenata. Kada se vratio, dobio je terapiju kod psihijatra, a u međuvremenu je Odeljenje za obrazovanje hitno odlučivalo da ga primi u mariborski centar specijalizovan za decu sa smetnjama u razvoju.

Međutim, nije bilo mesta, pa je u aprilu prošle godine otišao u isti centar u Ljubljani i tamo pohađao nastavu do kraja školske godine i živeo u domu od ponedeljka do petka. Vikendom bi bio kući, a onda bi ponedeljkom ponovo imao organizovan prevoz do Ljubljane. Istovremeno je odlučeno da se preseli u Maribor jer je bliže Murskoj Soboti, a od septembra prošle godine Tin pohađa centar za decu sa smetnjama u razvoju u Mariboru, gde pohađa odeljenje sa tri učenika i odlično napreduje.

- Svakog ponedeljka taksi dolazi po njega u 6.30. Petkom u tri vraća isti vozač. U Mariboru od studentskog doma do škole ide autobusom u pratnji asistenta. Ima svoje odeljenje koje uključuje drugu decu sa smetnjama u razvoju, razrednog starešinu i još jednog nastavnika. Ovakva mala odeljenja su odlična za rad sa decom sa smetnjama u razvoju - naglašava Tea Franjčić, dodajući da se na primeru mlađeg deteta sa dijagnozom ADHD uverila da se u Sloveniji mnogo bolje brine o deci sa smetnjama u razvoju.

Vito je samo u vrtiću, a već je dobio radnu terapiju, psihologa, psihijatra, logopeda. Razvojna ambulanta sarađuje sa vrtićem i sada mu dogovaraju pomoć na jesen, kada krene u školu. Tea Franjčić ističe da se u Murskoj Soboti ne oseća prepušteno samoj sebi. Ima pomoći i škole i vrtića i Zavoda za školstvo i to ne samo vezano za Tina. Recimo, njenoj deci koja nemaju dijagnozu pomoći će mobilni tim zbog traume koju su doživeli zbog brata.

Tinova farmakoterapija je smanjena i razmišlja se o mogućnosti da svakodnevno putuje od kuće jer Maribor nije tako daleko. On je sedmi razred, dobija ravne petice, pa čak i pomaže u učenju engleskog za učenike četvrtog razreda jer je odlučio da želi da bude učitelj. Vratio se svojim hobijima - crta stripove i pravi modele. Ne cepa stvari, samostalniji je i, kako majka kaže, zapravo je sjajan. Ima svoju terapiju u domu i dečjeg psihijatra jednom mesečno, sve u okviru zdravstvenog sistema.

- Sve ide preko doznaka. I nisam dugo čekala ništa. Za Tina je sve rešeno za mesec dana - kaže Tea, ističući da Centar u Mariboru pohađaju deca sa smetnjama u razvoju, ali po redovnom programu, što znači da Tin posle osnovne škole može da ide u bilo koju srednju školu, a kasnije i na fakultet.

(Telegraf.rs/Večernji)