BiH ima ogroman problem s konzumacijom alkohola: Otkriveno koji procenat tinejdžera voli da "potegne"

BiH ima ogroman problem s konzumacijom alkohola među mladima. Primetan je trend opijanja među mladima i maloletnicima, koji u sve ranijem uzrastu počinju da eksperimentišu s alkoholom.

Na to je ukazalo i poslednje istraživanje Udruženja za prevenciju zavisnosti NARKO-NE sprovedeno među decom i mladima uzrasta od 13 do 17 godina u Kantonu Sarajevo, Zeničko-dobojskom i Srednjobosanskom kantonu. Prema rezultatima tog istraživanja, alkohol konzumira 20,3 odsto ispitanika.

Preporučujemo

Tajni kupac

Izvršni direktor tog udruženja Amir Hasanović kaže za Avaz da je veliki problem to što kod u BiH nedostaje regulacije.

"Tu, pre svega, mislim na dostupnost i pristupačnost, pa ako govorimo o alkoholu, naši prijatelji iz Centra za edukaciju mladih svake godine imaju metodu tajni kupac, gde pošalju maloletnika da proveri može li kupiti alkoholni proizvod i od 100 pokušaja 99 puta je kupljen neki alkoholni proizvod", kaže Hasanović za Dnevni avaz.

Problematično je i to, dodaje, što kod nas pivo i vino spadaju u osnovna prehrambena sredstva te što su cene u marketima alkoholnih proizvoda u nekim situacijama niže u odnosu na bezalkoholna pića.

"Dakle, to je apsurd, a dostupnost takvih proizvoda povećava verovatnoću konzumiranja, ne samo kod mladih već i kod odraslih. BiH ima obavezu na putu ka evropskim integracijama da uskladi akcize na pivo sa standardom EU, i tu meru moramo ispuniti", ističe Hasanović.

Naglašava i da bi vrlo brzo trebalo da bude usvojena prva preventivna strategija u Federaciji BiH, koja se upravo na sistemski način bavi zavisničkim ponašanjem i problematikom, pre svega kroz ograničavanje njihove dostupnosti, a s druge strane ulaganjem resursa i sredstava u programe za koje je nauka dokazala da su delotvorni.

"To je ključna stvar, jer se danas mnogo toga prodaje pod imenom prevencije, a za mnogo toga ne znamo da li je efikasno. Uvek volim da kažem da je u prevenciji bolje ne raditi ništa nego raditi svašta", zaključuje on.

Direktorka Zavoda za bolesti zavisnosti Kantona Sarajevo, prof. dr. Rasema Okić, kaže za Dnevni avaz da je problem, ustvari, u subkulturi u BiH koja podrazumeva – a po tome Bih nije jedina ni u regionu ni u svetu – da je konzumacija alkohola društveno prihvatljiva i normalna.

Alkohol, kaže, konzumiraju praktično svi ili većina, da bi bili društveno prihvaćeni.

"Prateći naše pacijente kroz godine, razvijena zavisnost od alkohola traje godinama i oni se godinama leče. Oni su hronični bolesnici, pokušavaju da apstiniraju, nekima to uspeva, a nekima ne. Međutim, kada govorimo o mladima, kod njih se zavisnost ne razvija pre 30. ili 35. godine. Oni su možda u štetnoj upotrebi, eksperimentisanju i slično", navodi dr. Okić.

Smena generacija

Kako ističe, u uzorku populacije u Kantonu Sarajevo evidentna je smena generacija.

"Pojavljuju se novi mladi muškarci u 30-im i 40-im godinama, koji su ozbiljni zavisnici, koji imaju ozbiljne posledice po svoje telesno i mentalno zdravlje, funkcionisanje na poslu, u porodici, određene krivične sankcije i slično. I kada su mladi u pitanju, želim da skrenem pažnju na jedan novi trend, a to je da je kod mladih jako udružena konzumacija cigareta, alkohola i potom igara na sreću", naglašava dr. Okić.

Počinju da piju sa 15, 17, 18, 20...

"U odnosu na neke druge hemijske zavisnosti, pre svega droge, za postajanje zavisnika od alkohola potrebno je određeno vreme od pet do 10 godina konzumacije. Ali ljudi počinju da piju sa 15, 17, 18, 20 godina, a da bi se razvila prava zavisnost, oni su već u 30-im godinama života. Važna poruka mladima jeste da alkohol, pogotovo njima, donosi samo loše. Oni nemaju meru i ne poznaju rizike od konzumacije alkohola", zaključuje dr. Okić.

(Telegraf.rs)