Radnica u školi u Zagrebu opisala scenu do detalja: "Zgrabila sam dete i bežala od napadača koji je imao nož"

Užas, užas... Još sam pod tabletama za smirenje. Ne znam gde mi je glava, a gde rep. Plačem, nisam mogla da spavam. Svakakve mi misli prolaze kroz glavu - kroz suze priča radnica Osnovne škole u Prečkom koja je tog kobnog petka bila u školi.

- To je bio dan kao i obično. Radile smo svoj posao, bio je poslednji dan škole. Uvek nedostaje osoblja, pa smo se odmah bacile na posao da sve završimo do kraja radnog dana. Ali onda je sve krenulo. Zbog manjka ljudi, ne možemo imati stalno nekoga na porti, a to je jedan od razloga zašto se vrata škole ne zaključavaju - priča dalje sagovornica

Preporučujemo

- Čuo se vrisak, nisam znala šta se dešava. Ovo je škola, ovde deca trče, viču... A onda, kad sam videla situaciju, bila sam van sebe. Počela sam da vičem deci da izađu iz škole. Hodala sam gore-dole, nisam ni sama znala kuda idem. Samo sam vikala da izađu napolje. Deca su dolazila sa svih strana, bila su preplašena, a ja nisam znala šta da radim. Jedino mi je bilo u glavi da izvedem što više dece iz škole, da budu na sigurnom - opisuje dalje situaciju sagovornica

U jednom trenutku videla je napadača koji je krenuo za njom.

- Bio je sav u crnom. To me podstaklo da izvedem decu napolje. Znala sam da će se vratiti. U celom tom metežu videla sam i učiteljice kako izvode decu napolje. A onda mi je pao mrak na oči. Do mene je došlo dete koje je bilo ranjeno. Noge su mi se odsekle. Nisam znala kako uopšte funkcionišem - izgovorila je sagovornica i zaplakala.

- Zgrabila sam to dete i što više druge dece i izvela sam ih napolje. Ali dok sam ih zgrabila, videla sam njega. Imao je nož u ruci i krenuo je prema nama. Bio je nekoliko metara od nas. Nisam okretala glavu, samo mi je bilo važno da izađemo, da pobegnemo. Uspeli smo. Ne znam da li je krenuo na neko drugo mesto ili šta, ali uspeli smo da izađemo - rekla je sagovornica.

Policija je, kako kaže, brzo stigla i potom uhvatila napadača.

- Kad smo saznali da više nije tu, odnosno da nema više opasnosti, vratili smo se u školu. Bilo je užasno. I sad me prođe jeza. To je bio haos. Hitna pomoć je isto stigla, odveli su ih u bolnice. Učiteljica koja je pomagala ranjenoj koleginici bila je takođe u šoku - rekla je.

Ubrzo su stigli i roditelji, a u školi su ostali samo radnici.

- Spremačice su ostale da zatvore prozore. Policija je dugo radila uviđaj. Ljudi su se tresli od straha. Skoro celo osoblje završilo je u bolnicama. Da stvar bude gora, sutradan su dobili poruke da moraju doći u školu jer imaju sastanak kriznog štaba. Zamislite, radnice koje su prošle kroz celu tu situaciju, koje su bukvalno spašavale živu glavu, moraju biti na tom istom mestu. To su žene koje su u šoku, koje ne mogu da funkcionišu, a sada bi trebalo normalno da dođu na sastanak - u šoku kaže sagovornica.

Uz to, kaže dalje, prvobitno ih je obavestila uprava da će morati dežurati u školi.

- Nakon šoka koji su doživeli, spasavajući decu i suočavajući se sa prizorima užasa, od njih se tražilo dežurstvo u školi, uprkos stanju u kojem se nalaze zaposleni. Sve koleginice plaču, emocionalno su iscrpljene i nisu spremne za povratak na posao, a posebno ne za dežurstvo. Kada su pitale hoće li za vreme dežurstva biti prisutna i policija, dobile su odgovor da neće, nego bi morale biti same. Kada je jedna koleginica tražila dodatno pojašnjenje, tada je sekretarica rekla da su ih pogrešno razumeli. A vrlo dobro su znali šta govore - tvrdi sagovornica.

O detaljima sastanka novinarske ekipe iz Hrvatske pokušali su da dobiju odgovor od škole, ali nisu ga dobili.

(Telegraf.rs/24sata.hr)