Ispovest radnika Hitne o scenama u stanu gde je bomba eksplodirala u rukama mladića: "Krvi bilo do kolena"

Vreme čitanja: oko 3 min.

Dugogodišnji radnik Hitne pomoći u objavi na Fejsbuku progovorio je o užasu koje su njegove kolege zatekle nakon eksplozije bombe u stanu u Kninu, piše Index.

Podsetimo, u subotu kasno uveče u stambenoj zgradi u Kninu u eksploziji ručne bombe poginuo je 25-godišnji mladić, a tri osobe završile su u KBC-u Split s teškim povredama. Nedugo nakon eksplozije u stan su ušli radnici Hitne pomoći i zatekli užasan prizor. Doktori koji su primili troje mladih iz Knina rekli da je reč o teškim povredama nalik onima iz rata.

O psihološkim posledicama takvih prizora na Fejsbuk stranici Hitna uživo 194 progovorio je Zvonimir Vulić Valentić, dugogodišnji radnik HMP-a.

"Posle svake intervencije gde se spašavaju ljudski životi, heroji su vatrogasci, HGSS, policija, a mi iz Hitne pomoći, koji jedino u opisu svog posla imamo spašavanje ljudskih života, mi smo, da oprostiš, nebitni u toj priči. Pomalo mi to smeta jer nama je svaki dan ružan - poginuli, umrli, padovi, reanimacije, spašavanje dece", započeo je Vulić Valentić.

"Svaki dan nešto jako ružno, što nije normalno, i mi to moramo da gutamo. I sve nam te ružne scene negde ostaju u našoj glavi, ma koliko mi bili jaki. Mozak pamti, hteli mi ili ne. Moje kolege koji su bili na ovoj tragediji u Kninu samo je nazvala glavna sestra i pitala kako su. I niko drugi, čak niko ni iz Uprave Zavoda", napisao je radnik Hitne pomoći, piše Index.

"A krvi je bilo do kolena i scene su bile strašne. Kao da smo psi. Od svih hitnih službi, mi jedini nemamo beneficirani radni staž. Imaju ga čak mašinovođa i vozač kamiona, a mi koji smo na prvoj liniji, viđamo strahote svaki dan, nama to, misle oni koji odlučuju, ne treba. Kao psi", stoji u objavi.

"U Zavodima čak ne postoji ni psihološka pomoć za ljude koji svakodnevno svedoče takvim scenama kao što je bila ona u Kninu. A iz iskustva govorim kada kažem da se teško suočiti s bilo kakvom smrću, a kamoli sa smrću mladog stvorenja. U svima nama trag je strašan, ali ne treba nam ni pomoći. Kao da smo psi", navodi.

"Vatrogasci, s druge strane, takve scene ne viđaju svaki dan, već jednom u godinu dana jer prvenstveno spašavaju imovinu, a tek ponekad ih pozovemo na intervenciju s nama", piše Vulić Valentić, dodajući da ceni ono što vatrogasci rade, ali je činjenica da su "retko u situaciji da vide čoveka koji gubi bitku sa životom ili je ona već izgubljena".

"Pišu se tekstovi o tome koliko su vatrogasci, HGSS i ostali u šoku kad se ovako nešto dogodi, a nas ni javnost ni nadređeni ne pitaju ništa. Kao dugogodišnji radnik Hitne, video sam sve najgroznije stvari koje se čoveku mogu dogoditi, uživo. Nakon svega, pitam se što smo mi radnici iz Hitne pomoći, jesmo mi od čelika ili smo ljudi od krvi i mesa?" zapitao se.

"Ima li neko ko se brine o nama?"

"Ima li neko ko se brine o nama? Ima li iko ko shvata da se nama te ružne scene događaju svakodnevno, u opisu posla, da one ostaju dugo u glavi, a ovakve kao ova u Kninu i ceo život. Mislim da bi ovu temu trebalo otvoriti u svim medijima, da je vreme da se opet postavi pitanje zašto radnici Hitne pomoći nemaju beneficirani radni staž", ističe.

"Mi 'samo' spašavamo živote, po meni je to nešto najbitnije na svetu, ali očigledno da to niko ne ceni u današnje vreme. Stojim na raspolaganju da napravimo priču oko ovog jer ja kao radnik Hitne pomoći ne mogu to više da gledam, da su svi heroji osim nas. Nažalost, prisiljeni smo ove stvari da rešavamo sami jer nemamo nekoga čvrste ruke ko će stati iza tih predivnih ljudi", zaključuje u objavi.

(Telegraf.rs)