Da li su atomska skloništa u Srbiji i Republici Srpskoj sigurna? Evo koliko ih je i koliko ljudi tu može stati
Razgovori o nuklearnom oružju najčešća su tema poslednjih dana u kontekstu sukoba Rusije i Ukrajine. Nemačka već odavno čisti postojeća, a zalaže se i za izgradnju novih skloništa. Nordijske zemlje su pamflete i mejlove, sa savetima o traženju skloništa, gomilanju zaliha i osnovnoj vojnoj obuci, već poslali svojim državljanima. Finska je podsetila svoje građane na "nacionalnu odbrambenu obavezu", dok je Švedska postavila detaljan vodič o tome šta raditi u slučaju nuklearnog napada. Da li skloništa građena u vreme nekadašnje Jugoslavije mogu da budu sigurna zaštita građanima bivših republika?
Na teritoriji Republike Srpske, prema podacima Civilne zaštite, nalazi se 75 atomskih skloništa koja su izgrađena u okviru nekadašnjih privrednih giganata, stambenih zgrada i drugih objekata još za vreme bivše Jugoslavije. Prvobitna namena mnogim od njih vremenom je zamenjena. Mnogi su zapušteni i ne koriste se.
"Sva ta atomska skloništa, uz mala ulaganja, mogu da se vrate u prvobitno stanje, šta znači da to, za ne daj Bože, može da se koristi", rekao je Boris Trninić, direktor Republičke uprave Civilne zaštite Republike Srpske.
Slična situacija i u Federaciji, iako o broju postojećih skloništa nisu hteli da govore, potvrđuju da je veliki broj onih u Kantonu Sarajevo neupotrebljiv.
"Mogu reći da 46 odsto skloništa nije baš u funkcionalnom stanju, dok ostala skloništa u kantonu Sarajevo služe toj nameni i mogu se koristiti u slučaju ne daj Bože", poručio je Dženan Brkanić, direktor Civile zaštite kantona Sarajevo.
Ni Srbija nema dovoljno skloništa, kaže predsednik Aleksandar Vučić. Zbog sve većih pretnji popunjavaju i zalihe u robnim rezervama.
"Mi smo potpuno nespremni u ovom trenutku. Mi imamo 257.000 mesta u skloništima. Razgovaramo sa ljudima koji imaju teretane, vešernice, prodavnice i slično i da ponovo počnemo da obnavljamo infrastrukturu, bar da dođemo do broja od milion, milion i po ljudi koje možemo da smestimo u sklonište", istakao je Aleksandar Vučić.
Ceo prostor Balkana ima skloništa građena za vreme bivše Jugoslavije. Međutim, postavlja se pitanje njihovog efekta danas, imajući u vidu destruktivnu moć modernog oružja i eventualnog nuklearnog rata.
Kako skloništa mogu da pomognu?
"Ono što svakako moramo da naglasimo je da ta atomska skloništa na teritoriji Republike Srpske za ne daj Bože atomskog udara, ne bi mogla puno da nam pomognu, ali svakako bi nam pomogla u spasavanju od delovanja radijacije nakon atomskog udara", dodao je Trninić.
Razlog tome su tehnički kapaciteti i mogućnosti različitih oružanih snaga koje su danas uznapredovale, pogotovo u oblasti raketnih sistema.
"Pojačan je njihov domet, količina eksploziva koju mogu da nose, bilo da je reč o konvencionalnom ili eksplozivu sa nuklearnim punjenjem. Povećana je i njihova preciznost, ali i brzina dometa. Savremeni svet sa sobom je doneo preciznija, razornija i modernija oružja kojim danas raspolažu sve velike sile u svetu", istakao je Saša Mićin, stručnjak za bezbednost i naoružanje.
A veća razorna moć ostavlja i veće posljedice. Ona zavisi od jačine nuklearnog oružja. Primera radi, nuklearna bomba bačena na Hirošimu 1945. godine u trenu ubila je 80.000 ljudi. Danas je snaga tih projektila mnogo veća.
"Bukvalno jedna do dve nuklearne bojeve glave bile bi u stanju da sravne grad veličine Banjaluke", dodao je Mićin.
Ipak, ceo svet se nada, pa tako i na Balkanu, da do potrebe za atomskim skloništima neće doći. Rusija je započela masovnu proizvodnju mobilnih skloništa, koja se mogu koristiti za zaštitu ljudi od raznih pretnji, uključujući zračenje od nuklearne eksplozije.
(Telegraf.rs/RTRS)