Miloš i Milka su treći put ostali bez kuće, opet kreću ispočetka: Teška sudbina bračnog para iz okoline Gline

Taj dan sam pekao rakiju. To radim već 50 godina. I kao i svaki put do sad, ugasio sam žar i oko kazana polio vodu u krug za svaki slučaj. U blizini sam pripremio za sutra tanko triješće i grane, da sam ujutro brži. Oko pet ujutro sam se probudio da idem na wc i kad sam otvorio vrata od kuhinje, zapuhnuo me vrući vazduh, opisuje početak pakla, koji se dogodio u četvrtak, Miloš Branković (79) iz Bijelih Voda kod Gline.

Gleda u jedan stub, tu su nekad bila ulazna vrata u kuću. Visoki muškarac skriva suzne oči. Hoda u čizmama po ostacima svog života, prenosi portal "24sata.hr".

Preporučujemo

Kad je osetio vruć vazduh, pojurio je u sobu i probudio svoju suprugu Milku (77).

"Počeo je da viče da se dignem i izvedem auto iz garaže. Sedela sam u automobilu i pokušavala da nazovam vatrogasce, a od šoka su mi usta bila toliko suva da sam jedva rekla šta se događa i gde da dođu. Oni su se trudili da ugase požar, bili su tu od jutra do kasno uveče. Ali nema tu pomoći, to je bila drvena kuća s lamperijom unutra, kao šibica je izgorela", govori Milka i pokazuje na zgarište.

Milka je sitna žena kratke sede kose. Te noći je duvao jugo, a izgleda da je u pepelu ostao neki mali žar. Vetar ga je odneo na granje koje se zapalilo. Pa su se zapalila drva za ogrev uz kuću, niski krov i potom cela kuća. Goreo je čak i stari orah u dvorištu. Izgoreo je i kokošinjac s preko 20 pilića.

"Svi su ispečeni. Ćurke i guske su dole tako da njima nije ništa", priča Milka.

Ona prebira po ostacima svog posuđa. Tu je i njena bela šolja za čaj, barem ono što je od nje ostalo. Izgorela je i njihova spavaća soba, a od pomoćnog kreveta je ostao samo metalni okvir.

Vitrina je počela da se topi, veš mašina je uništena, plafon kupatila je pao u kadu. U letnoj kuhinji na podu, iz šuta i crepova vire lonci. Gde je bio dnevni boravak, na šutu, sad leže garave makaze za šivenje. Izgoreli su trimeri, testere, kosilica. Izgorela je sva odeća i obuća...

"Evo, tu je kutija od naočara, polurastopljena", kaže Ivana, kćerka Miloševe nećake. Došli su da im pomognu iz Zagreba.

"Na Fejsbuku pratim udruženje Ljudi za ljude i videla sam objavu. Gledam slike i shvatim da je to ujak moje mame. Skupili smo šta smo imali i došli", nastavlja Ivana.

Oni i komšije pokušavaju da pomognu Milošu i Milki. Njihov sin Zoran je isti dan došao iz Beograda.

"Natovario sam auto stvarima koje smo imali kući, kupio sam im odeću i obuću i dojurio. Na granici su mi stvarali malo problema, mislili su da švercujem valjda pa sam im pokazivao slike roditelja i izgorene kuće", kaže on.

Milka i Miloš imaju oko 200 evra penzije mesečno. Ona je do rata radila u Nami, a on u vojsci.

"Kad je krenuo rat, minirali su nam kuću u Retkovcu. Selili smo u Banja Luku i nakon 13 godina došli ovde, u zavičaj. I sad ni te kuće nema. I to na Svetski dan beskućnika i moj rođendan, nama izgori sve. Ma bolje da ne razmišljam", govori Milka.

To je jedva izgovorila, teško joj je prisećati se gubitaka. Tu i tamo pogleda u Miloša i njihovog sina Zorana (52). On je odmah sutradan stigao iz Beograda.

"Deci je neshvatljivo da više neće biti tu preko leta", kaže.

U požaru su izgorjeli i Miloševi dokumenti i lekovi za srce bez kojih ne može. U 80. godini mora početi sve ispočetka.

"Osećam se potpuno prazno. Nema me iznutra. Imali smo sve što nam je trebalo, ništa previše, ali sve da možemo sami živeti ovde. Kad se sve događalo, potpuno sam se preznojio dva puta, srce je reagiralo na stres. Dobio sam nove lekove, a uskoro ću morati na operaciju bruha. A to ne mogu u ovim uslovima jer nemamo kupatilo".

Zasad borave u staroj vikendici rođaka u kojoj niko nije bio 30 godina. Nemaju tekuću vodu ni kupatilo pa su Branka Bakšić Mitić i Ljudi za ljude organizovali da im se doveze kamp kućica.

Ali prvo se zgarište mora očistiti bagerom. Do njih smo se probijali makadamskim putem koji se pretvara u zemljani. Tu još nema asfalta, jer kako kažu, nema volje županijske vlasti.

"Bilo je u planu, ali se promenila vlast i sad nema volje", govori Miloš.

Godinama se borio da se put asfaltira, ali uzalud. Sad će im to otežati situaciju. Put je tolik loš da se vatrogasno vozilo zaglavilo u blatu pa su ga izvlačili.

"Brine me kako će tu proći bager da što pre dobiju normalne uslove za život", priča Milošev komšija i dodaje:

"Znate, on je nakon potresa tu svima pomagao. Sam je sebi popravio krov i dimnjak i krenuo pomagati drugima. Sad je vreme da se njima pomogne".

Obećali su pomoći iz Srpskog nacionalnog veća, a udruženje Ljudi za ljude se odmah aktiviralo. Sad je samo bitno da ne ostanu zaboravljeni, kao što su to svih ovih godina bili.

(Telegraf.rs)