Kakva je to voda koja čupa orah kao travku, kravu nosi kao da je mrav? Azim opisao kako je tekla bujica smrti

"Bože, pomozi nam, samo ti nam možeš pomoći" ove dečje reči prestravile su dedu Azima Poturovića, koji je nekoliko trenutaka potom ostao bez kuće. Voda je u selu Trusina doslovno samlela njihov dom, konopcem je spasao sina Admira koji se davio u blatu na ivici smrtonosnog vrtloga. Šest članova porodice konačno se našlo na sigurnom, u blatu, ali praznih ruku.

Azima smo sa suprugom Suadom, zatekli u Konjicu gde su sa sinom, snajom i dve unuke, našli privremeni smeštaj.

Preporučujemo

Žalosno je kad gledate čoveka koji započinje priču sa: "Imali smo..."

"Imali smo kuću. Imali smo i dve štale. Imali smo kravu. Imali smo traktor..." govorio je obučen u laganu sportsku odeću koju nije imao. To je dobio od humanih ljudi, da ne bi bio go i bos.

Zamislite samo tu silinu vode koja nosi kravu kao da je mrav! Kako je to, uopšte moglo da se dogodi na prostoru gde poplava većih razmera baš nikada nije bilo? Da može da se desi svakome i da se desi?

"Kiša je normalno padala, bilo je i vremena kada je kiša bila jača. Ništa nije ukazivalo na katastrofu", započinje priču o užasnoj noći.

Deca i snaja bili su u kući. Sin mu je bio na poslu. Spremili su se za spavanje u trenutku kada se zla kob prirode tek spremala da iskali svoj gnev.

Nestalo je struje i čuli su se gromovi.

"Idi vidi, nešto opasno zuji", rekla je Azimu u jednom trenutku supruga Suada.

"Ma pusti, kiša pada, šta će biti?", odgovorio joj je ne sluteći šta će zaista uslediti.

Tada je čuo vapaje unuka, koje su shvatile da je sve pošlo po zlu. Prvi šok doživeo je kada je počeo da otvara vrata garaže.

"Osećam da me nešto gura sa spoljne strane. Pitam unuke gde su im otac i majka, kažu, izašli su napolje".

A napolju je bilo već čitavo jezero, voda je prodrla i u garažu. Sin je otišao do štale, ali Azim je pomislio da je već gotovo i iz sveg glasa dozivao njegovo ime. Bio je blizu i s teškoćama ga je spasao, držeći ga za ruku.

Ali, tu su tek počele muke. Voda je nadirala u kuću sa jedne strane, a s druge nije imala kud da otekne. Azimov sin silom je otvorio ulazna vrata, osećajući da mu noge pucaju. Kada se našao sa spoljne strane, više nije mogao unutra, voda je bila suviše snažna. Uže koje je Azim imao priruci spaslo je Admirovu glavu.

Admir je počeo da povraća, nagutao se vode i zemlje. Tek kad je došao sebi jak prasak ponovo je uznemirio decu.

"Odvojila se terasa koja je imala ploču, zidove i krov, gurnula je štalu u kojoj je bila krava i sve je voda odnela. Posle, kada sam se vratio, nije više bilo ni jedne sobe. Otišlo je pola kuće", priča Azim.

Dok su imali telefone u rukama, mogli su da osvetle koliko toliko put, ali voda je čak i to odnela. Kod komšije su stigli u pidžamama.

"Korito rečice koja se izlila je na 70-80 metara od kuće. Znači, toliko je daleko došla. Praktično je njena matica promenila tok i krenula pravo na kuće. Najpre je srušila komšijske domove iznad nas, a potom i naš. Oborena su i sva stabla. Imao sam jabuku koju je moj otac posadio pre 70 godina i samo je nestala. Voda je čupala i orahe, topole. Automobil moga sina izvukla je iz garaže i povukla oko kuće...", priča Azim.

Njegov pokojni otac, kaže, rođen je 1906. godine. Nikada mu nije pričao o opasnim poplavama u ovom kraju na kapiji Hercegovine.

Posle svega, on moli samo jedno - da humanitarna pomoć iz Bosne i regiona stigne na prave adrese i u prave ruke, unesrećenih ljudi.

(Telegraf.rs)