"Znate za bračni par, koji je stradao zagrljen u poplavama. To su...": Suada je opisala najcrnju sudbinu u BiH

Vreme čitanja: oko 1 min.
Foto-kolaž: Telegraf.rs/Mateja Beljan

"Sine, ja lebdim, moje telo je struhlo (sasušeno), samo struhost osećam, moja duša je ubijena"

Ovo su reči Suade Poturović, žene koja je u trenu bez doma u selu Trusina, u opštini Konjic, u katastrofalnoj bujici koja je nosila sve pred sobom. Ali, to nisu bile najgore vesti iako je njena šestočlana porodica ostala bez ičega, isterana u mulj samo u pidžami. Dotukle su je vesti iz Donje Jablanice, u kojoj su živele njene dve sestre. Jedna sestra s porodicom izbavila se od nesreće, a druga je stradala. I njen suprug, sin, ćerka i zet.

"Znate priču o onom bračnom paru, koji je stradao zagrljen. To su moja sestričina i njen suprug. Ja sam se nadala da to nije istina, ali kada su mi potvrdili, ja ne znam gdesam, sine, ja lebdim...", priča ova nesrećna žena.

Sedimo s njom na toplom i sigurnom, u hotelu u Konjicu. Tu je i njena porodica. Sunce je porazilo oblake, čuje se žamor gostiju. A Suada gleda suznim plavim očima u nas. U njima odraz tragedije, gubitka. Sve što sada ima to je njena porodica, njena krv i sećanja. Lična karta, slike, odeća, knjige, uspomene, kuća, krava, traktor, sve je to voda sprala kao iznenadni talas koji ruši svaki beleg u pesku na plaži.

Generacije ne pamte nikakvu poplavu u ovom kraju, ni kiša, kažu, nije bila tako jaka te večeri. Legli bi i čekali da ih deca svojim vapajem nisu izvela iz kuće koja je zbrisana.

U poplavama koje su pogodile Bosnu i Hercegovinu stradalo je najmanje 20 osoba, a za devetoro ljudi se traga. Najveću žrtvu podnela je Donja Jablanica, mesto u kome je živela Suadina pokojna sestra, a koje je kamenolom sravnio sa zemljom u celoj širini kojom je bujica potekla ka Neretvi.

(Telegraf.rs)