Vukasovići traže pravdu za mrtvog sina: "Teško obolelo dete strpali u zatvor zbog pet maslina"

Pet godina prošlo je od misteriozne smrti Kristiana Vukasovića, jedva punoletnog mladića kojem je, uprkos opsežnoj medicinskoj dokumentaciji i dijagnozama - metabolički sindrom, astma, nadprosečno izražene teškoće iz kruga ADHD-a, psihijatrijski tretmani još u dečjoj dobi, “oštećenje funkcionalnih sposobnosti III. stepena, odnosno teži invaliditet” uz “preku potrebu privremene pomoći i nege u punom obimu”, što je utvrđeno veštačenjem HZZO-a iz 2018. godine - suđeno kao uračunljivo.

Kristian je sa 18 godina umro u splitskoj bolnici u avgustu 2019. godine, gde je, u teškom stanju, doveden iz zatvora na Bilicama, gde je služio kaznu od osam meseci zbog izazivanja požara, prenosi Express.

Preporučujemo

Kako su pisala 24sata, u bolnicu je primljen u komatoznom stanju s brojim krvnim podlivima na ekstremitetima, na prednem trbušnom zidu i na potiljku. Obdukcija je pokazala da je preminuo od zatajenja srca, koje je kako su mnogi tumačili, stalo od straha. Međutim, državno tužilaštvo u Hrvatskoj je slučaj zatvorio zaključivši da nije bilo propusta.

Tu poslednju noć, u 3.15 sati zabeleženo je kako zatvorenik Kristian Vukasović otežano diše i ne mogu da ga probude, pisala je Slobodna Dalmacija.

U 3.45 sati zapisano je da je Vukasović odveden u KBC Križine, dok u 5.25 sati beleže kako se zatvorenik stavlja "na rashod".

U 5.40 sati navedeno je kako je stanje uredno.

"Neko ga je u zatvoru tukao, video sam podliv na trbuhu"

Kristianov otac, Stipan Vukasović, video je u bolnici da Kristian ima modrice po trbuhu. Radilo se, utvrdio je, o debelom krvnom podlivu od 15 centimetara, koji se, prema njegovim rečima, nalazio s desne strane.

"Sin mi je ranije rekao da ga je u jednoj od ćelija zatvorenik stalno psihički provocirao, da je u drugoj ćeliji od ‘cimera’ dobio 4-5 pljuski, a pravosudni policajac kojem se požalio samo je konstatovao ‘da to nije vidio’", rekao je nakon Kristianove smrti Stipan.

Kristian se nekoliko dana, pre nego što su ga 1. avgusta našli u komi u ćeliji splitskog zatvora Bilice, u dva navrata posvađao s nekim u ćeliji u kojoj je bio s mladićem nepravosnažno osuđenim za ubistvo i još nekima.

Vukasović i mladi ubica bili su pod pojačanim nadzorom. Prvi incident bio je u noći na 28. jula. Nakon što su čuli buku u ćeliji u kojoj se nalazio i Kristian, pravosudni policajci otišli su da provere o čemu je reč. Utvrdili su da je u sobi izbila svađa. Drugi, identičan incident, bio je u noći na 31. jula, samo dan pre nego što su ga našli bez svesti na podu ćelije. Otvorili su ćeliju, videli da se zatvorenici svađaju i ponovno je zaključali.

Otac Stipan je, ne pristajući na to da niko za smrt njegovog jedinca ne odgovara, na Opštinskom sudu u Zadru podigao privatnu tužbu protiv zatvora na Bilicama, Opštinskog državnog tužilaštva u Splitu, Opštinskog suda u Splitu i Bolnice za osobe lišene slobode u Zagrebu.

Međutim, pravda je u Hrvatskoj nezamislivo spora. Već pet godina prošlo je od Kristianove smrti, a presude po tužbi Stipana Vukasovića još nema. Za ilustraciju, više od godinu dana putovala je do advokata Stipana Vukasovića samo dokumentacija iz Svetošimunske bolnice za osobe lišene slobode, gde je Kristian u nekoliko navrata boravio, prenosi Express.

Kako navode, Kristian je iza rešetaka završio 1. aprila 2019. godine. Uhapšen je bio zbog podmetanja četiri požara pored porodične kuće u Sumpetru kod Omiša. Opštinsko državno tužilaštvo teretilo ga je od 28. do 30. marta te godine na predelu Sumpetar, u mestu Jesenice, podmetnuo četiri požara paleći suvu travu kraj svoje porodične kuće.

Najveća šteta nastala je tokom požara tri masline, i to u iznosu od 3.000 ondašnjih kuna, dok je u najmanjem izgorelo 35 metara kvadratnih makije i dve mlade masline. U jednom od ta četiri požara izgorelo je i nešto borove šume, čime su oštećene Hrvatske šume.

"Žao mi je, sidija, neću više nikad..."

Bitno smanjeno uračunljiv, neosuđivan, jedva punoletan, ipak je osuđen kao potpuno ravnopravan član zajednice. Osuđen je u jednom danu jer je priznao krivicu, pisala su 24sata. Nisu se primenjivale odredbe Zakona o sudovima za omladinu na koje je imao pravo i po starosti i po svom stanju.

Ni otac Stipan ni Kristian nisu znali za tu mogućnost.

"Osećam se krivim i žao mi je što se to dogodilo. Kad biste me sada pustili na slobodu, nikada više to ne bih uradio. Obećavam kako se ništa slično neće ponoviti. U istražnom sam zatvoru četiri meseca i uzimam propisanu terapiju", preklinjao je Kristian sudiju opštinskog suda u Splitu, ali nije bilo milosti za jedva punoletnog mladića, iako ni vlasnik maslina ni Hrvatske šume nisu bile zainteresovane da krivično gone i uprkos tome što Kristian nikad ranije nije bio osuđivan.

Dobio je osam meseci zatvora i smešten je među najveće kriminalce u splitski zatvor Bilice.

U nepravosnažnoj presudi ni ime mu nisu pogodili, na papiru stoji da je na osam meseci zatvora greškom osuđen Davor Smoljo. Jedan od njegovih cimera, čiji identitet je poznat 24sata, tvrdio je da su na Kristiana pazili u ćeliji, ali da je bilo jasno kako mladić s poteškoćama ne pripada među njima.

"U ćeliji imate jednu osobu koja je mozak, koja je smirena i s kojom se može razgovarati ", ispričao je Kristianov zatvorski "cimer" za 24sata.

"U ćeliji uvek ima i jedna osoba koja njome vlada, recimo da je ona mišić. Ta osoba u našoj ćeliji je bila vrlo korektna. Evo primer - naš mali Kristian nije imao dobru koordinaciju pokreta. Imao je problema s penjanjem na krevet na sprat. 'Ja znam da sam oštećen, dugo sam se rađao, nisam imao dovoljno kiseonika, zato se malo slabije krećem’, pričao mi je jednom. Ja sam s njim vežbao dva sata, i ja i snagator, odnosno mišić, pomagali smo mu da se popne u krevet i da bude fizički sposoban. Bojao se i rekao mi je da će se popeti ako se i ja popnem. Popeo sam se i onda je i on pokušao i uspeo. Niko u našoj ćeliji nije ga maltretirao... Kako je Kristian, osuđeni piroman, u zatvoru mogao imati upaljač?!", pita se cimer.

Kristian je, kaže on, u zatvoru bio nekako dokopao upaljača.

"Prvi dan, kad je Kristian ušao u sobu, čuvari su nam došli i vrlo korektno rekli: ‘Gospodo, dajte nam sve svoje britvice. Shvatili smo zašto. Ipak, vratili su nam ih nakon 24 sata. Pratili su nas, išli su da gledaju hoćemo li prihvatiti Kristiana. Kad su videli da smo ga smirili, kad su videli da, dok je s nama, neće ništa napraviti, onda su nam dali natrag britvice. (...) S njim se nije smelo ništa na silu. Tako se nije moglo ništa postići. Samo bi došlo do kontraefekta. Recimo, Kristian bi znao da dođe do upaljača. Kako je on mogao da ima upaljač? Osuđen je i zatvoren zbog podmetanja požara, a imao je upaljač u zatvoru. Ćelije su malene, kao i prozori. Bojali smo se, što ako mu padne na pamet da zapali nešto, ugušili bismo se u snu. Ne bismo ni znali. Ovako smo mu uzeli upaljač, ništa se nije smelo na silu. U dogovoru s dvojicom cimera, inscenirao sam razgovor u ćeliji. Govorio sam kako volim ponekad noću da zapalim cigaretu i raspitivao sam se ko ima upaljač. Pitao sam Kristiana da mi ga da, a on mi ga je ustupio. Nikad nije primetio da ja uopšte ne pušim. Jedino se tako moglo postupati s njim", rekao je zatvorenik.

"Noći su bile teške"

Prema rečima zatvorenika, posebno je bilo teško noću, kada bi se pogasila sveta, a Kristian bio prepušten sebi i svojoj izmučenoj psihi.

"Noći su bile teške. Ljudi u našoj sobi su uveče dobijali lekove za umirenje ili propisanu terapiju u jakim dozama da budu mirni. Kristian i ja smo provodili noći razgovarajući. Rekao nam je, i meni i ostalima, da sebi želi da naudi. Pričali bismo do dugo u noć. I ne samo ja, svi koji su bili s nama u ćeliji su ga čuvali i pokušavali da mu pomognu. Niko, ali niko od strašnih kriminalaca koji su bili zatvoreni u našoj sobi, nikad ga nije udario. Bio je ljut, nezadovoljan i tužan. Slabo je spavao. Ja sam ga smirivao, morao sam da pokušavam da ga smirim. (...) Govorio sam mu da mu je Bog dao život i da život nekad jeste patnja, ali da će s vremenom neko shvatiti da nije toliko ozbiljan grešnik. Da ono što je učinio nije strašno. Naše teme nisu bile svakodnevne političke, društvene stvari. Kad smo razgovarali, najčešće sam nastojao da ga odvratim od ideje o suicidu. Hrabrio sam ga, a on mi je pričao o svom detinjstvu. S Kristianom bismo i šetali. Na Bilicama imamo dve staze, A i B. Šetnje imamo svakog dana, tri puta po dva sata", rekao je Kristianov 'cimer'.

Međutim, Kristian u zatvoru nije boravio samo u jednoj ćeliji. Ona broj 46 i dalje krije tajnu - što se tačno dogodilo te posljednje noći, oko 3.15 kad su cimeri prozvali stražare jer je Kristian Vukasović otežano disao i nisu mogli da ga probude?

(Telegraf.rs)