Opasan posao: Kako narko-karteli vrbuju pomorce i koliki deo "kolača" zapadne posrnule mornare

Iskusni pomorac sa juga Crne Gore duže od dve decenije bio je važna karika za ukrcavanje kurira narko-kartela na brodove velikih prekookeanskih kompanija. U nekoliko slučajeva koji su pod lupom međunarodnih istražitelja taj pomorac navodno je činio uslugu mladim Crnogorcima i ukrcavao ih na brodove koji polaze iz luka u Južnoj Americi i plove ka Evropi, a u poslednje vreme i ka Africi, ali je u većini naplaćivao onima koji su odlučili da mornarski posao podrede opasnom - švercu kokaina.

Tom moreplovcu čiji identitet je saopšten Vijestima, jedna od baza bio je Brazil, a godinama je plovio samo na linijama koje su putovanja počinjala ili završavala u toj južnoameričkoj državi.

Preporučujemo

"Ukrcavao se i iskrcavao u Brazilu, gde je i ojačao kontakte sa balkanskom mafijom. Podaci do kojih smo došli pokazuju da su ga oni prvobitno, tokom nezaobilaznih druženja i skupih provoda, tipovali da kao učini uslugu Crnogorcima koji teško žive, a kasnije je te usluge naplaćivao. Ukrcavanje na tim linijama plaćali su mu i do 30.000 evra, a on je ostajao čist, jer prevoz kokaina nije bio njegovo zaduženje", rekao je sagovornik Vijesti iz strane bezbednosne službe.

Istraživanje Vijesti otkriva brutalnu realnost - oni koji nisu hteli da se upuste u prljave poslove s drogom opirali su se pritiscima da postanu kuriri klanova, dok su mnogi drugi, koji su srljali u taj nezakoniti posao, završavali pod zemljom ili iza rešetaka. Neki koji su pristali na ulogu poslušnih vojnika uspeli su da izgrade poslovne imperije, sada viđene kao sinonim uspeha u mnogim gradovima bivše Jugoslavije, ali uz neizbežan miris krvi i straha.

Tokom razgovora sa timom međunarodnih istražitelja, Vijesti su otkrile i koliko narko-karteli plaćaju za prenos kokaina, ko se usudio da uđe u tu smrtonosnu igru, ali i koji pomorci su zbog pohlepe ili neposlušnosti platili najvišu cenu, često svojim životom.

Konstantne promene

Sagovornik iz strane bezbednosne službe objašnjava da se način šverca kokaina iz Latinske Amerike širom zemljine kugle konstatno menja, a da puteve kokaina diktira i razvoj tehnologije.

"Zbog pojačanog međunarodnog sistema bezbednosti koji se odnosi se na terorizam, piratstvo, šverc, pljačke... južnoamerički karteli sa kojima sarađuju i kriminalne grupe širom sveta, prilagođavaju se novim trendovima, pa sada za prevoz kokaina, osim prekookeanskih brodova, koriste sportske jedrilice, narko-avione koje poleću sa ilegalnih pista širom Južne Amerike, ručno rađene polupotopne podmornice, manje brodove, ali i 'mule' - ljude koji manje pošiljke kokaina prenose ili prevoze automobilima, redovnim letovima... Važno je naglasiti da u svim kriminalnim poslovima koje istražujete, kriminalci sa područja bivše Jugoslavije, kao i albanska mafija, na sebe preuzimaju regrutovanje posada i nabavku kokaina koji distribuiraju širom Evrope i Australije. Dakle, uvek je neko njihov u bazama iz kojih se šalje kokain i taj neko organizuje jedan deo posla", kazao je jedan od sagovornika Vijesti.

Objašnjavajući koliko te usluge koštaju, odnosno, koliki deo "kolača" zapadne posrnule mornare, agent strane bezbednosne službe zadužene za borbu protiv droga objašnjava da to zavisi od kriminalne organizacije koja švercuje kokain...

"Međunarodni šverc nije počeo sa kokainom, on je samo nastavak višedecenijske 'tradicije' krijumčarenja alkohola, kafe, garderobe... s tim što su te stvari manje plaćane... Kada je droga počela da se šalje ka Evropi i Australiji, već su postojali 'iskusni' pomorci koji su samo promenili delatnost i širili mrežu. Ranijih godina dok su krijumčarili manje količine do 500 kilograma, transport je bio 3.000 evra po kilogramu - jedni su dobijali novac da unesu, a drugi da iznesu drogu sa broda. Znači član posade primi kokain na brod i ima obavezu da je sakrije i čuva od Južne Amerike do Evrope. To podrazumeva da kokain nesmetano prođe sve druge luke dok ne dođe do krajnje luke istovara. Brodovi su kompleksne i ogromne površine, pa se dešavalo, recimo, da znamo da je na brodu 1.200 kilograma kokaina i da nas 120, sa 20 pasa malinoa, provedemo 30 sati na brodu dok ga pronađemo... Zbog toga su plaćali po 3.000 evra za skladištenje, a ako je u pitanju da su im iste osobe zadužene za transport i unos ili iznos, odnosno iznošenje iz luke, cifra je dupla, dobijaju 6.000 evra po kilogramu, najčešće kada iznesu drogu sa broda, odnosno, sa njom prođu lučki gejt", objasnio je jedan od međunarodnih agenata...

Ne šalje se droga bez pratnje

Sagovornik Vijesti naveo je primjer stradalog pomorca iz Bara, koji je plovio na jednom kontejnerašu, a koji je kokain sa broda iznosio na leđima, u rancu...

"On je bio drugi oficir palube... Međunarodni sistem bezbednosti ranije nije bio na nivou na kom je danas, odnosno, bila je niža bezbednost unosa i iznosa stvari i ljudi (in-out luka) i brod in-out, pa su se 'delije' sa Balkana odlučivale na veće novce, da iznose kokain sami tamo gde su znali da je ulaz i izlaz iz luke lak i ranjiv i da se ne kontrolišu ranci, torbe ili prtljag mornara... Baranin je prvo uzimao po 3.000 evra po kilogramu da smesti drogu na brod, a onda mu se novac toliko osladio da je postao bezobziran. Odredište droge za koju je bio zadužen najčešće je bila luka Las Palmas. On bi uvalio u ranac 20 kilograma kokaina i pravac napolje, pokaze legitimaciju na kapiji luke, upišu ga i izađe i preda. Za tih 15 minuta uzimao je po 120.000 evra, ali je on to činio više puta tokom 24 sata, vraćajući se i iznoseći novu turu... U to vreme na kapiji lučkog gejta u Las Palmasu nisu proveravali posadu. Ni njega, ni ostale koji su na taj način iznosili drogu. Tokom istraga otkrili smo da, recimo, uigrana trojka izađe i iznese 60 kilograma, a kasnije u toku dana, dok je brod u luci, to učine ponovo. To su radili sa količinama oko 200 kilograma, zavisno od broja ljudi. Takođe, otkriveno je da je bilo i onih koji su se opasivali kockama kokaina oko pasa i tako izlazili, ali i onih koji su padali od straha u nesvest, pa su tako i otkriveni. Baranin koji je maltene uveo sistem unošenja i iznošenja kokaina u rancu zapaljen je u Španiji, u rent a car vozilu", kazao je sagovornik Vijesti.

Objasnio je da su druge metode krenule kada su bezbednosne jere pojačane, poput unosa preko kontejnera ili ubacivanja tovara droge na otvorenom moru.

"Nakon što su bezbednosne mere u lukama pojačane počeli su da koriste kontejnere. Obično su punili kontejnere nekom robom unutar koje bi stavljali kokain, zatvarali ga i takav bi ulazio u luku jer nije bilo skenera za kontejnere, a nije se ni mogla istovarati sva roba na ulaz luke, jer na stotine kamiona na sat dovozi kontejnere. Druga metoda bila je da se infiltriraju u već postojeće šeme i pošiljke firmi koje transportuju legalnu robu, odnosno u radnu snagu koja im puni kontejnere, koji su im naplaćivali u zavisnosti od količine, a potom ubacivali kokain u već spremne kontejnere, nakon čega su ulazili u luku i putovali do destinacije. S obzirom da su to kontejneraši koji menjaju linije, gotovo nikada pošiljka nije bila bez pratnje. Za taj deo posla bili su zaduženi mornari koji su plaćani u zavisnosti od količine, a zaduženje im je bilo da isprate, izvade, premeste, osiguraju kokain. Niko ne šalje iz Brazila ni 200 kilograma kokaina bez nadzora, a da na brodu nema nekoga ko zna gde je droga i koliko je ima", rekao je izvor podgoričkog lista.

(Telegraf.rs)