Jezivi prizori na reci Savi, širi se smrad, stručnjaci zabrinuti: "To nije prirodan fenomen"
Na reci Savi, na brani Cajhn u Sloveniji, kao i pre šest godina, ponovo se pojavio gusto šipražje koje neprijatno miriše.
Opština Radovljica podnela je prijavu inspekciji pod pretpostavkom da bi moglo da se radi o ispuštanju kanalizacije. Oni su takođe zatražili da se reka očisti.
Opština je 26. avgusta obavestila Inspektorat za prirodne resurse o stanju na brani Cajhn na ušću Save Bohinjske u Savu Dolinku u Lančovu. Opština je u prijavi navela da, na osnovu izgleda šipražja, postoji velika verovatnoća da se u ovom slučaju ponovo radi o ispuštanju fekalija iz kanalizacije u reku Savu.
S obzirom na to da nije bilo odgovora i da je situacija na brani iz dana u dan sve gora, opština je u sredu ponovo pozvala inspekciju da odmah razmotri situaciju i da hitno preduzme mere da se spreči ponavljanje priče iz 2018. godine kada je smrdljivo šipražje pokrivalo vodenu površinu reke Save u celom području brane.
Situaciju je pre šest godina rešila opština, koja je uz pomoć vatrogasnih jedinica sprovela i finansirala zahtevno čišćenje brane, uključujući i uklanjanje šipražja na odgovarajuću trajnu deponiju.
Opština je i ovoga puta odlučila da interveniše da se situacija reši. Kako su objasnili, reč je o velikom ekološkom problemu koji šteti vodenom ekosistemu i opterećuje stanovnike smradom.
Meštani smatraju da bi razlog zagađenja mogao da bude izlivanje fekalija iz kanalizacije iz opštine Bled ili lokalnog prečistača.
Gradonačelnik Bleda Anton Mežan odbacio je ovu optužbu. Kako je rekao, stručne službe su ga uverile da na njihovom prečistaču u to vreme nije bilo problema i da to ne može biti uzrok zagađenja.
Ovo nije prirodan fenomen
Na ovu situaciju osvrnuli su i stručnjaci "Instituta za ihtiološka i ekološka istraživanja Revivo", koji su istakli da veliko ostrvo odumirućih algi na ušću Save Dolinke u Savu Bohinjku nije prirodni fenomen, već ga stvara kombinacija pregrevanja reke i prekomernog unosa hranljivih materija, što takođe može biti rezultat izlivanja fekalija iz kanalizacije ili vode iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
"Ovakve slučajeve smo više puta mogli da pratimo na obe reke Save", podsetili su u Zavodu, gde već duže vreme prate ušće i gde su veoma zabrinuti zbog trenutne situacije.
Smatraju da su problemi na ovom području uobičajeni i da je potrebno revitalizirati ovaj deo Save i proći korito reke i vodene organizme. Time bi se povećao kvalitet celokupnog prirodnog okruženja i protoka, a smanjila pojava pregrevanja i posledično nakupljanje trulih algi.
U Zavodu smatraju da je ključno da se u ovakve događaje uključe i državne institucije koje su zadužene za vode i brinu o redu i stanju vode. Smatraju da bi bilo neophodno izvršiti analizu vode i utvrditi uzrok stanja i preduzeti mere da se na reci obezbede podnošljivi uslovi.
Sa ovakvim pojavama, uvek se izazivaju sumnje u kapacitet kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje vode u turistički gustim predelima gornje Gorenjske, gde se broj ljudi tokom leta naglo povećava, jer se stanovnicima pridružuje još najmanje toliko ljudi, uglavnom turista. U Gorenjskoj je već evidentna potreba za dogradnjom kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje vode.
Mežan je ocenio da glavni problem na Bledu nije kapacitet prečistača, već to što je preopterećen oborinskim i izvorskim vodama koje do njega otiču mešovitim kanalom.
"Da je potok Ušivec bio preusmeren negde osim kanalizacije, stvar bi već bila rešena", uveren je on, piše 24ur.
On je objasnio da se proteklih godina na Bledu dosta ulagalo u izgradnju odvojene atmosferske i fekalne kanalizacije, ali da se u centru grada ponovo spajaju i sa velikim opterećenjem otiču u postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.
Prema prošlogodišnjim savetima stručnjaka, problem preopterećenja postrojenja za prečišćavanje delimično se rešava povećanjem snage čišćenja pri velikim opterećenjima uduvavanjem kiseonika umesto vazduha, što omogućava bržu razgradnju.
Jasno je, kako je istakao gradonačelnik, da će prečistač uskoro morati da se dogradi i proširi, jer se na njega postepeno povezuje cela gornja Bohinjska kotlina.
(Telegraf.rs)