U Teslinom rodnom mestu skoro da nema Srba: Na liturgiji samo sveštenik, popadija i njegovo dvoje dece

Srpske porodice u Gospiću, kojih je pre rata bilo na desetine pa i stotine, danas se mogu izbrojati na prste. Samim tim i više nego često dešava se da na liturgijama u crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Smiljanu nema nikoga osim sveštenika, popadije i njihovo dvoje dece.

Teško je očekivati, naročito u današnjim okolnostima i s obzirom na odnos Hrvatske prema proteranim Srbima i njihovoj imovini, da se situacija okrene i da se oni počnu vraćati i živeti tamo gde su i rođeni, ali iskra nade i dalje tinja.

Preporučujemo

Paroh gospićko-smiljanski Dragan Mihajlović, koji već osmu godinu službuje u Smiljanu u crkvi Svetih apostola Petra i Pavla, govorio je za Glas Srpske o tome kako danas žive Srbi u Gospiću, koliko ih je ostalo te da li se i koliko ljudi vraća na svoja ognjišta.

"U Gospiću je danas ostalo svega sedam srpskih porodica, a do poslednjeg rata bilo ih je više od 56 odsto. Od tih sedam porodica, članovi iz tri su zaposleni u bolnici ili u privatnim firmama, dok su ostalo penzioneri", rekao je sveštenik Mihajlović, koji je poreklom iz Republike Srpske, odnosno iz Bijeljine.

Zbog tako malog broja Srba danas u Gospiću, navodi, ponekad se desi da niko ne dođe na svetu liturgiju.

"To se posebno dešava u zimskom periodu, tako da na liturgiji samo budem ja, popadija i naše dvoje dece. Gospod Isus Hristos je rekao: 'Gdje su dvoje ili troje sabrani u ime moje, onda sam i ja sa njima'. Tako da liturgije redovno držimo i onda kada nema nikoga", navodi sveštenik Dragan koji je u Gospić stigao 2016. godine i bio prvi pravoslavni sveštenik koji je od 1991. godine zanoćio u tom gradu.

Osvrćući se na povratak, kaže da je situacija teška, te da su oni retki koji odluče da se vrate i žive na svom ognjištu uglavnom penzioneri ili ljudi starijeg životnog doba.

"Malo je življe leti. Dođu ljudi iz Republike Srpske i Srbije da obiđu ovdje kuće, posete prijatelje pa onda dođu i na bogosluženje", navodi sveštenik.

Uprkos takvim surovim okolnostima bori se i za ono što je nezamislivo, a to je obnova svetinja i njihovo čuvanje.

"Radimo na obnovi svetinja u skladu sa mogućnostima. Gde god smo mogli, nešto smo i uradili. Hram u Smiljanu je potpuno obnovljen i freskopisan pre dve godine. Ranije je zamenjen stari, dotrajali krov, a nakon freskopisanja je urađen i novi kameni pod", navodi sveštenik Mihajlović.

Hram Svetih apostola Petra i Pavla izgrađen je 1765. godine, a porušen 1941. godine. Ovaj hram nakon skoro pet decenija, tačnije 1986, je obnovljen, a u ovom hramu službovao je i otac Nikole Tesle, Milutin. Srpski naučnik kršten je u ovom hramu u Smiljanu 1856. godine.

Trud i zalaganje sveštenika Dragana Mihajlovića prepoznala je i Teslina naučna fondacija koja mu je dodijelila nagradu za očuvanje Teslinog nasleđa. Sveštenik Mihajlović svim zainteresovanim koji posete Gopsić i sam Smiljan prenosi informacije iz Teslinog života i o njegovom poreklu.

(Telegraf.rs)